|
#Преусмери [[Revolucija Meidži]]
{{Историја Јапана}}
'''Меиџи обнова''' ({{јез-јап|明治維新}}, ''Меиџи изин''), још познато и као '''Меиџи рестаурација''' или '''Меиџи револуција''', је комплекс политичких, војних и социјално-економских реформи у [[Јапанско царство|Јапану]] од [[1868]]. до [[1889]]. године,<ref>[http://interpretive.ru/dictionary/960/word/myeidzi-restavracija Мэйдзи реставрация. Оксфордская Иллюстрированная Энциклопедия Всемирная история] «Чаще всего периодом М.р. считается время с момента свержения сёгуна-та до офиц. ввода в действие новой конституции (Мэйдзи конституция) в 1889 г.»</ref> које су претвориле назадну аграну [[земља (геополитика)|земљу]] у једну од водећих земаља на свијету. Обнова је прелазак са [[самурај]]ског система са [[шогун]]ом на челу на непосредну царску власт на челу са [[цар Јапана|царем]] [[Муцухито]]м и његовом [[Кабинет Јапана|владом]]. Политика обнове је значајно утицала на политички систем, законодавство, царски двор, покрајинску администрацију, финансије, индустрију, дипломатију, образовање, религију и друге сфере живота обичних [[Јапанци|Јапанаца]]. Са Меиџи обновом почело је формирање нововјековне јапанске националне државе, као и јапанског националног идентитета. За године обнове карактеристично је разбијање јапанског традиционалног начина живота и убрзано прихватање западњачког начина живота. Због тога, обнова се понекад назива „Меиџи револуција“.
== Слијед догађаја ==
=== Грађански рат ===
{{главни чланак|Повратак државне власти цару|Указ о обнови царске власти|Бошин рат}}
По повратку државне власти шогуна [[Токугава Јошинобу|Токугаве Јошиноба]] цару, у Јапану је дошло до формирања нове власти. Указ о обнови царске власти је објављен [[3. јануар]]а [[1868]]. Према том документу престао је да постоји [[шогунат Токугава]], а државна власт је предата цару и његовој влади. На састанцима владе доњета је одлука о одузимању свих чинова, титула као и великог дијела посједа свим бившим шогунима. Против ових одлука биле су присталице бивших шогуна. Јапан је подијељен на два табора и наступио је грађански рат. По јапанској традицији 1868. година је названа „Годином земаљског змаја“, а из тог разлога грађански рат који је избио добио име Бошин рат, што у буквалном преводу значи „Рат године земаљског змаја“.
Крајем јануара присталице шогуната су покушале да заузму Киото и тако поврате свој ауторитет у земљи. Од 27. до 30. јануара 1868. у битци код Тобе и Фусиме услиједио је пораз од малобројније, али модернизоване царске војске. Посљедња шогунска пријетња царском пријестолу је било премјештање шогунске војске на исток у град Едо, главно упориште шогуна. Царска војска коју је предводио Саиго Такамори је 3. маја 1868. без борбе узаузела Едо.
<center>
{| class="toccolours" border="0" cellpadding="2" cellspacing="2"
|-
|[[Датотека:Taisehokan.jpg|150п|]]
|[[Датотека:Дайгорэй.jpg|222п|]]
|[[Датотека:Battle of Ueno 4 July 1868.jpg|390п|]]
|-
|<div style='text-align: center;'><small>[[Повратак државне власти цару]]</small></div>
|<div style='text-align: center;'><small>Проглашење [[Указ о обнови царске власти|указа]]<br />о обнови царске власти</small></div>
|<div style='text-align: center;'><small>Битка код Уена у Бошин рату</small></div>
|}
</center>
Током периода љето-јесен борбе су се наставиле на сјеверу Јапана против Сјеверне алијансе, која је била на страни шогуната. Алијанса је поражена у новембру 1868. са падом замка [[Аизу-Вакамацу]]. Послије тога, када се Јошинобу предао, већина Јапанаца је признала царску власт, али језгро присталица шогуната, предвођено кланом Аизу, наставило је са бобрбом. Након дуге борбе, која је трајала мјесец дана, клан Аизу је коначно признао пораз 23. септембра 1868, када је много младих самураја из реда Бијелог тигра извршило самоубиство. Мјесец дана касније град Едо је преименован у [[Токио]] и почео је [[Меиџи период]].
У завршином фазама рата адмирал флоте шогуната Еномото Такеаки је са остатком флоте и неколико француских савјетника побјегао на острво Хокаидо и тако основао републику Езо, а себе прогласио предсједником. Трупе самопроглашене републике су се 27. јуна 1869. године предале царској војсци. Са тим догађајем, након годину и по дана борбе царска власт је потискла оружани отпор и успоставила потпуно власт цара у Јапану.
=== Влада ===
{{главни чланак|Заклетва од пет тачака|Шеитаисо|Даиџекан}}
Током грађанског рата царска влада је поставила нове политичке стандарде. У фебруару 1868. поручено је свим страним представницима у Јапану, да је нова влада представник легитимне власти. Цар је постао шеф државе, а у његовој надлежности су били и спољни послови. Заклетву од пет тачака је издао 6. априла 1868, у којој је истакао принципе тока обнове. Заклетва је укључивала колектвино управљање, учешће свих друштвених класа у доношењу одлука, одбацивање ксенофобије и поштовање међународног права, отвореност Јапана према свијету ради нових знања, која су потребна за ојачавање земље. Заклетву су полагали пред [[ками|јапанским божанствима]] сви чланови владе у присуству цара.
== Извори ==
{{reflist}}
[[Категорија:Историја Јапана]]
| 