Ричард Карлајл — разлика између измена

нема описа измене
м (Робот: додато {{Commonscat|Richard Carlile}})
Нема описа измене
 
== Лични живот ==
1813. се оженио, а убрзо потом се са супрутомсупругом преселио у Холборн хил у Лондону, где је нашао посао као лимар. Његова супруга, Џејн Карлајл је родила петоро деце, од којих је троје преживело.
 
Након 1829, Карлајл се упознао са [[Елиза Шарплс|Елизом Шарплс]], са којом је живео у ванбрачној заједници. Заједно су добили најмање четворо деце.
 
== Политика и издаваштво ==
Његово интересовање за политику су испрва распалили економски услови у зиму 1816, кад је Карлајл морао да ради са скраћеним радним временом што је значило мању плату и озбиљне проблеме за његову породицу: „Делио сам опште недаће 1816. године, и то ми је отворило очи.“. Почео је да посећује политичке састанке на којима су се говорници као што је [[Хенри Хант (политичар)|Хенри Хант]] жалили како само тројица људи у стотину имају глас. Такође је био под утицајем публикација [[Вилијам Кобет]].
 
Како би зарадио новац, продавао је текстове парламентарних реформатора попут [[Том Пејн|Тома Пејна]] на лондонским улицама, често пешачећи „тридесет миља за профит од осамнаест пенија“. У априлу 1817. је започео издавачки посао са штампаром Вилијамом Шервином и изнајмљивао је радњу у Флит стриту. Како би политичке текстове попут Пејнових књига ''[[Права човека]]'' и ''[[Принципи владе]]'' учинио доступним сиромашним читаоцима, делио их је у поглавља која је продавао као мале памфлете. На сличан начин је објавио и ''[[Доба разума]]'' и ''[[Принципе природе]]''. Штампао је и пиратске копије Саутејевог ''[[Ват Тајлер|Вата Тајлера]]'' и након хапшења радикала [[Вилијам Хоун|Вилијама Хоуна]], поново је издао пародију дела књиге „-{[[Book of Common Prayer]]}-“ због које је Хоуну требало да буде суђено. Након тога је и он сам ухапшен у августу, и држан без оптужнице све док Хоун није ослобођен у децембру.
== Питерлу и ''Републиканац'' ==
[[Датотека:Peterloo carlile.JPG|мини|десно|280п|Штампано издање [[Питерлу масакр]]а у издању Ричарда Карлајла]]
Карлајл је био један од планираних главних говорника на реформаторском скупу 16. августа 1819. у [[Манчестер]]у. Таман кад је [[Хенри Хант (политичар)|Хенри Хант]] требало да говори, присутне је напала коњица. Овај догађај је постао познат као [[Питерлу масакр]]. Карлајл је побегао и крили су га радикалски пријатељи пре него што се поштанском кочијом превезао у Лондон и објавио своје сведочење о догађају у ''Шервиновом недељном политичком регистру'' ({{јез-енгл|Sherwin's Weekly Political Register}}) од 18. августа 1819, што је био први потпуни извештај о томе шта се догодило. У натпису је стајало „Језиви масакри у Манчестеру“.
 
Влада је реаговала затварањем ''Шервиновог политичког регистра'' и запленом новина и памфлета из штампарије. Карлајл је променио име у ''Републиканац'' ({{јез-енгл|The Republican}}), и у издању од 27. августа 1819. захтевао да „Масакр... би требало да буде дневна тема штампе док убице не буду изведене пред лице правде.... Ниједан човек у Манчестеру који истиче своје ставове о неопходности реформе, не би требало да се креће ненаоружан — одмазда је постала дужност, а освета акт правде.“
Карлајлу је суђено за [[богохуљење]], богохулну клевету и бунтовништво због објављивања у својим новинама материјала који би могао да охрабри људе на мржњу према влади, и због објављивања књига ''Здрав разум'', ''Права Човека'' и ''Доба разума'' (које су критиковале [[Црква Енглеске|Цркву Енглеске]]) [[Том Пејн|Тома Пејна]]. У октобру 1819. је проглашен кривим за богохуљење и бунтовничку клевету и осуђен на три године [[Дорчестер, Дорсет|дорчерстерском]] затвору уз казну од 1.500 фунти. Кад је одбио да плати казну, имовина у његовим просторијама у Флит стриту је заплењена. Док је био у затвору, наставио је да пише чланке за ''Републиканац'', који је тада издавала његова супруга Џејн, и који је захваљујући публицитету сада имао већи тираж од провладиних новина ''[[Тајмс]]''.
 
Како би зауздала штампу, влада је подигла порез на новине који је успостављен 1712. са 1 на 3 халфпенија 1797. а затим на 4 пенија 1815. Од децембра 1819. је постављена минимална цена од 7 пенија, уз додатна ограничења. У време кад су радници зарађивали мање од 10 шилинга (120 пенија) недељно, то је значило да тешко да могу да приуште радикалне новине, и издавачи су покушавали да користе разне стратегије како би избегли плаћање пореза. Групе људи су удруживале средства у читалачка друштва и претплатничка друштва како би заједно купили књигу или часопис, и често су их читали наглас једни другима као што је то био случај са [[Џејмс Вилсон (револуционар)|Џејмсом Вилсоном]].
 
1821, Карлајл се декларисао као [[атеизам|атеиста]] (претходно се сматрао [[деизам|деистом]])<ref>{{cite book|title=The Making of the English Working Class|author=E.P. Thompson|publisher=Penguin|year=1968|pages=796}}</ref> и објавио је своје ''Обраћање научном човеку'' ({{јез-енгл|Address to Men of Science}}) где се залагао за материјализам и образовање. Исте године, Џејн Карлајл је осуђена на две године затвора због бунтовничке клевете, и њену позицију издавача је преузела Карлајлова сестра Мери. Након шест месеци, и она је осуђена по истом основу. Исти поступак је поновљен са осам његових радника, а преко 150 људи је послато у затвор због продаје ''Републиканца''. Карлајлова казна је истекла 1823. али је одмах поново ухапшен и врађен у затвор због неплаћања казне од 1.500 фунти, тако да је поступак настављен док на крају није пуштен 25. новембра 1825. У следећем издању ''Републиканца'', изразио је наду да ће његово дуго тамновање довести до слободног објављивања радикалних политичких идеја. Пример подршке коју је добијао из целе државе је била новчана помоћ коју му је у затвор послало четрдесет радника из села [[Ханслет]] из Западног Јоркшира, уз пратеће писмо у име тих „пар пријатеља истине и правде“.<ref>The Republican, volume 8, pp. 107</ref>
 
== Поново у затвору ==
1831. је поново завршио у затвору због бунтовне клевете. Био је осуђен на две ипои по године због писања чланка подршке кампањи пољопривредних радника против смањења плата и саветовања штрајкача да сматрају да су у рату са владом.<ref>[https://archive.org/stream/reportsstatetri07wallgoog#page/n245/mode/2up State Trials (New Series), II, 459: "The King against Richard Carlile, 1831]</ref> Кад је изашао из затвора био је у дубоким дуговима, а због казни које му је прописала влада није имао новца за издавање новина.
 
Његови политички и друштвени ставови се никад нису променили, али је његова филозофија доживела промену током 1830их. Године 1837. Х. Робинсон је објавио резултате његових каснијих размишљања у књизи „Изванредна конверзија и јавна објава Ричарда Карлајла из Лондона у хришћанство“ ({{јез-енгл|Extraordinary Conversion and Public Declaration of Richard Carlile of London to Christianity}}).
 
Након што је неколико година живео у изузетном сиромаштву у Енфилду, Карлајл се вратио у Флит стрит 1842, где је умро наредне године. Донирао је своје тело у сврхе медицинског истраживања. Велики број људи је присуствовао његовој сахрани, што је признање значаја његовог залагања за слободу штампе.
 
== Напомене ==
{{commons category}}
{{Reflist|30em}}
 
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Richard Carlile}}
* [http://www.spartacus-educational.com/PRcarlile.htm Richard Carlile (Parliamentary reform)]
* [http://www.cottontimes.co.uk/carlileo.htm Ричард Карлајл — реформатор]
 
{{DEFAULTSORT:Карлајл, Ричард}}
{{Commonscat|Richard Carlile}}
 
[[Категорија:Рођени 1790.]]