Полибије — разлика између измена

'''Полибије''' (око 203 - 118. пре н. е, [[грчки језик|грч]]: -{Πολυβιος}-) је био [[Античка Грчка|грчки]] историчар. Најпознатија књига му је „Историје“, која покрива период између 220. и 146. године п. н. е. Сматра се наледником [[Тукидид]]а и претечом историјског истраживања у данашњем смислу, пре свега због свог систематичног трагања за узроцима историјскигисторијских догађаја и процеса.

Провео је 16 година у Риму као заробљеник пошто је претходно био један од вођа противримског [[Ахајски савез|Ахајског савеза]] у Грчкој. Тамо је имао прилике да посматра изблиза организацију и функционисанјефункционисање Римске државе и њему припада слава да је први извршио њену политичку анализу.

Према Полибију, први облик владе јесте владавина једног, заснована на сили као последица слабости маса услед поплава и других несрећа. Са развојем друштва појављује се идеја правде и самодржац почиње да влада на основу правде и пристанка маса, а не на основу силе — тиме је остварена монархија. Али поступно крај престаје да поштује правду и претвара се у тиранина. Отпором против њега рукуводеруководе најбољи људи који заводе аристократију. Ова се међутим кварењем претвара у олигархију, а ова, опет, изазива револт маса и демократију. Кад народ постане са своје стране тиранин, онда је то охлократија. Овај облик опет изазива владу једног новог деспота, која се заснива на сили и циклус почиње испочетка.

По њему, ако се жели постићи стабилна влада, мора се успоставити мешовит облик државе, који су препоручивали Платон и Аристотел. Полибије мешовиту владу схвата буквално, за разлику од поменутих, дакелдакле као мешавину равноправних елемената разних облика. Притом је развио и једну врсту теорије о подели и равнотежи власти. У његовој влади су помешана три облика - монархија, аристократија и демократија. Конзули у њој представљају монархију, Сенат аристократију а Скупштина демократију и они се међусобно ограничавају и контролишу. Полибије је претходник [[Монтескје]]а.