Јован Симонов Пламенац — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Бот: правопис)
| наследник 2 =
}}
'''Јован Симонов Пламенац''' ([[1873]] — [[1944]]), је био црногорски [[политика|политичар]] и [[сердар]].
 
Пламенац је своју [[политика|политичку]] каријеру започео као један од истакнутих вођа [[Права народна странка|Праве народне странке]] у [[Књажевина Црна Гора|Кнежевини Црној Гори]]. Био је чврсти присталица кнеза [[Никола I Петровић|Николе Петровић Његоша]], који се прогласио краљем 1910. После тајног одласка краља Николе за послије инвазије [[Централне силе|Централних сила]] у [[Први светски рат|Првом свјетском рату]], Пламенац је нападао краља.
 
Послије рата, Пламенац је постао један од вођа [[зеленаши|зеленаша]] и главни протагониста [[Божићна побуна|Божићне побуне]] 1919. уперене против уједињења Црне Горе са [[Краљевина Србија|Србијом]] и потоњег образовања [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]]. Након бекства у Италију на почетку неуспјеле побуне, Пламенац је постао предсједник [[Црногорске Владе у егзилу 1916-1922. године|црногорске владе у егзилу]]. На том мјесту је заповиједао избјеглим зеленашима који су се обучавали у граду [[Гаета]] уз [[Краљевина Италија|италијанску]] помоћ прије него што су потајно превезени преко Јадранског мора назад у Црну Гору гдје се наставила герилска активност ниског интензитета чак и послије неуспјешне побуне. Пламенац је такође покушао да придобије страну подршку противљењу своје организације новоонованој југословенској држави, али је по том питању мало успио.