Јупитер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 67:
== Физичке карактеристике ==
[[Датотека:Gas giants and the Sun (1 px = 1000 km).jpg|мини|лево|300п|Упоредни приказ [[планета Јупитеровог типа|гасовитих џинова]] у поређењу са [[Сунце]]м: Јупитер, [[Сатурн]], [[Уран]] и [[Нептун]]]]
Јупитер је пета планета по удаљености од [[сунце|Сунца]] и једна од 4 планете из групације [[Планета Јупитеровог типа|гасовитих џинова]].{{напомена|[[Планета Јупитеровог типа|Гасовити џин]] или ''планета Јупитеровог типа'' је врста планете која, за разлику од камених или [[терестричка планета|терестричких планета]], нема јасно дефинисану површину. Због тога није могуће на једноставан начин дефинисати обим, површину, запремину и површинску температуру, па се за обим узима онај који је видљив са [[земља|Земље]] или се дефинише као обим планете на којој влада одређени атмосферски притисак (нпр. једнак оном на површини Земље).}} Са екваторијалним пречником од 142.984 километра,<ref name="nasafact">{{cite web |url=http://solarsystem.nasa.gov/planets/profile.cfm?Object=Jupiter&Display=Facts |title=Solar System Exploration: Jupiter: Facts & Figures |work=NASA |date = 7. 5. 2008.}}</ref> највећа је тонајвећа планета у [[сунчев систем|Сунчевом систему]], за више од 11 пута већа од планете [[земља|Земље]] и десетоструко мања у поређењу са Сунцем. Са просечном густином материје од око 1,326 г/цм³ на другом је месту међу гасовитим џиновима, иако су те вредности знатно мање у поређењу са било којом од [[терестричка планета|терестричких планета]].<ref name="nasafact"/>
 
Планета је у основи изграђена од гасова и текуће материје и на основу [[спектроскопија|спектроспкопских]] анализа по свом хемијском саставу најсличнија је Сатурну.<ref>{{cite web|author=Ingersoll, A. P.; Hammel, H. B.; Spilker, T. R.; Young, R. E.|date = 1. 6. 2005. |url = http://www.lpi.usra.edu/opag/outer_planets.pdf|format=PDF|title = Outer Planets: The Ice Giants|publisher = Lunar & Planetary Institute|accessdate = 1. 2. 2007.}}</ref> Јупитерова атмосфера је у основи грађена од [[водоник]]а (75%) и [[хелијум]]а (24%), док је унутрашња структура за нијансу другачија са уделом водоника од око 71%. У ободним деловима атмосфере приметно је постојање и ледених [[кристал]]а [[амонијак]]а.<ref name=voyager>{{cite journal|author=Gautier, D.; Conrath, B.; Flasar, M.; Hanel, R.; Kunde, V.; Chedin, A.; Scott N.|title = The helium abundance of Jupiter from Voyager|journal = Journal of Geophysical Research|volume = 86|issue=A10|pages = 8713–8720|year = 1981|bibcode = 1981JGR....86.8713G |doi = 10.1029/JA086iA10p08713