Анатомија биљака — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
 
'''Анатомија биљака''' је грана [[ботаника|ботанике]] која проучава организацију [[ћелија]], [[ткива]] и [[органи|органа биљака]].[[Биљке]] су, поред неких [[бактерија]], једина жива бића способна да производе сопствену храну. Мајушне травчице и џиновско [[дрвеће]] повезује иста [[анатомија]]-имају у основи исту грађу. Постоје две основне класе биљака. ''Неваскуларне'' (ниже) биљке као што су [[маховине]] и јетрењаче, немају [[ткива]] која спроводе храну и воду из једног дела биљке у други. ''Васкуларне'' (више) биљке их имају. Оне чине већу од ове две класе, која обухвата и дрвеће и [[зељасте биљке]]. Анатомија биљака се сада често истражује на ћелијском нивоу, а укључује и сечења ткива и микроскопију.<ref>Evert, Ray Franklin and Esau, Katherine (2006): [https://books.google.rs/books?id=iM-BHf-yWVAC&pg=PR15&hl=sr "Ћелије и ткива биљних тела- њихова структура, функција и развој"]</ref>
=== Шта је неопходно биљкама ===
Свим биљкама је неопходна [[светлост]], пошто користе [[Сунчева енергија|Сунчеву енергију]] за производњу сопствене хране. Неопходна им је вода и минералне материје које већина биљака усваја кроз [[Корен|корење]] и [[Лист|лишће]]. Ради размножавања, већина биљака има [[Цвет|цветове]] у којима се образују [[Семе|семена]]. Но, биљке се могу размножавати и на друге начине - [[Јагода|јагоде]], на пример ,испуштају вреже. Све биљке су изграђене од [[Ћелије|ћелија]]. Биљне ћелије се разликују од животињских по томе што усвајају воду и са старошћу биљаке постају веће и крупније. Због тога је младо [[поврће]] мекше и боље за јело од старијег. Свака ћелија изграђује чврсти зид сачињен од [[Целулоза|целулозе]]. Свака ћелија се наслања на чврсте зидове суседних ћелија.
=== Зелено чудо ===
Биљне ћелије се разликују и од животињских и по томе што садрже зелени пигмент [[хлорофил]]. Он омогуђава биљкама да производе сопствену храну уз помоћ Сунчеве светлости. Само биљке и неке бактерије могу извести овај хемијски трик. У свакој биљци има много ћелија и свака група ћелија има сопствене задатке. Основни део биљке су корен, стабљика, лишће, цветови и [[плодови]].
[[FileДатотека:03-10 Mnium2.jpg|250px|thumb|[[Хлоропласт]] у листовима ћелија маховине]]
=== Структурне поделе ===
Анатомија биљака је често подељена<ref>Craig, Richard and Vassilyev, Andrey: [http://highered.mheducation.com/sites/0072510846/index.html ''Plant anatomy''] </ref> у следећим корацима:
 
# ''Анатомија цвета''
## [[чашица]]
## [[круница]]
## [[прашници]]
## [[тучак]]
# ''Анатомија листа''
## [[Лист|Структура листа]]
# ''Анатомија стабла''
## [[Стабло|Структура стабла]]
# ''Анатомија плода''
## [[Плод|Структура плода]]
# ''Анатомија семена''
## семењача
## језгро
# ''Анатомија дрвета''
## [[Кора (ботаника)|кора]]
## [[плута]]
## [[лика]]
## [[камбијум |васкуларни камбијум]]
## грана
# ''Анатомија корена''
## [[Корен|Структура корена]]
 
=== Корен ===
[[Корен]], попут [[Сидро|сидра]], учвршћује биљку у тло. Он усваја воду и минералне материје из тла помоћу нежних длачица. [[Коренова капа]] штити врх корена док се пробија кроз земљу у потрази за водом. На врху корена налази се [[вегетациона купа]] чијом активношћу корен расте непрекидно током живота. Вегетациона купа је заштићена [[коренска капа|коренском капом]] (калиптром) да се не би оштетила при пробијању кроз подлогу. На корену се морфолошки разликује више делова (зона):
* зона коренске капе
* зона растења
* зона издуживања
* зона апсорпције
* зона провођења
[[FileДатотека:Root tip.JPG|250px|центар|thumb|Врх корена]]
=== Стабљика ===
Стабљика носи [[лист|листове]]ове и [[цвет|цветове]]ове. Унутар ње се налазе цевчице-спроводни судови, које преносе и складиште воду и хранљиве материје. Испуњене водом, ове су цевчице веома чврсте; када немају довољно воде постају слабе и биљка вене. Дрвено ткиво дрвећа је, заправо, маса очврслих цевчица - спроводних судова. Стабљика има четири главне функције:
* служи као ослонац за остале делове биљке као што су листови и цветови и др; због стабљике биљка је усправна и има приступ светлости
* служи преносу текућина ( воде и хранљивих материја ) између корена и надземних делова биљке
* у стабљици се складиште хранљиве материје
* изграђује ново живо биљно ткиво; нормални животни век биљне ћелије је једна до три године па се требају изграђивати нове ћелије и ткива.
=== Листови ===
[[DatotekaДатотека:Bifacial leaf cross section.jpg|200px|desno|thumb|Анатомска грађа листа под микроскопом]]
[[Лист|Листови]]ови су биљне "фабрике" за производњу хране. Њихове [[ћелије]] садрже хлорофил, који користи Сунчеву енергију за изградњу хранљивих материја из [[Угљен-диоксид|угљен-диоксида]] из ваздуха и воде. [[Гасови]], кисеоник и угљен - диоксид, пролазе кроз мајушне отворе који се називају стоме. Лисни нерви преносе воду из корена и храну синтетисану у листовима у остале делове биљке. Анатомски, лист је диференциран на неколико ткива: површинска (епидермис), проводна (ксилем и флоем лисних нерава), фотосинтетска - тзв хлоренхим (палисадно и сунђерасто ткиво), понекад и механичка (склеренхим, коленхим). Листови могу бити раѕличитих облика, али сви имају исту основну грађу. [[Лиска]] - лисна плоча, израста из петељке која се назива лисна дршка.
=== Цветови ===
Цветови представљају репродуктивне делове биљака. Већина садржи и мушке и женске органе. У мушким репродуктивним органима се ствара [[полен]], који опрашује женске полне органе (обично другог цвета исте врсте). Као резултат полинације ([[Оплођење|оплођења]]) настаје [[семе]], из кога може израсти нова биљка. Код некох биљака се полен преноси са цвета на цвет ветром. Друге за то коиртсе [[Инсекти|инсекте]],или друге животиње . Неки цветови расту појединачно, други у скупинама. Многи су јарких боја и снажног мириса, али не сви.
[[DatotekaДатотека:Flower – Violaceae (Viola tricolor) (8231436611).jpg|300px|центар|thumb|Анатомска грађа љубичице]]
=== Жива фабрика ===
Процес производње хране се назива [[фотосинтеза]]. Вода добијена преко корена и угљен-диоксид из ваздуха, спајају се дајући [[Глукоза|глукозу]] ([[шећер]]) и [[кисеоник]] . Биљка користи глукозу као гориво за добијање енергије у процесу који се назива [[респирација]]. [[Молекули]] глукозе су везани у дуге ланце . Једна врста оваквих ланаца је [[целулоза]], која се користи за раст и изградњу биљних ткива, а друга [[скроб]], који служи као резерва хране у биљци . Биљке производе и [[Амино-киселина|амино-киселине]] неопходне за изградњу [[беланчевина]], [[ензими|ензима]] и [[хормони|хормона]].
=== Референце ===
{{reflist}}
=== Литература ===
* Кампел И., Јанковић И. (2003): "Велика енциклопедија науке", ИТП "Змај", Нови Сад
=== Спољашње везе ===
{{Commonscat|Roots}}
* [http://www2.estrellamountain.edu/faculty/farabee/BIOBK/BioBookPLANTANAT.html Биљке и њихова структура] Приступљено 19.05.2015.
* [http://utc.usu.edu/factsheets/CarexFSF/glossary.htm Ботанички визуални речник] Приступљено 19.05.2015.
* [http://www.uri.edu/cels/bio/plant_anatomy/glossary.html Речник анатомије биљака - Универзитет Rhode Island] Приступљено 19.05.2015.
 
 
[[Категорија:Биологија]]