Поморавље (област) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 14:
* [[Јужно Поморавље]]
* [[Западно Поморавље]]
==Клима==
Средња јануарска температура у [[Пожаревац|Пожаревцу]] иѕноси -0.6°C а средња јулска температура 21,7°C. Пожаревац прима годишње само 610 мм талога (мање од [[Београд|Београда]] и [[Смедерево|Смедерева]]). Повећавање талога уз долину Велике Мораве је споро, веће према [[Шумадија|Шумадији]], а изразитије према планинама карпатске [[Србија|Србије]].
==Притоке==
Главна река Великог Поморавља, Велика Морава, прима више јачих притока, те овај спада у наше богатије крајеве изворима и токовима. Морава је највећа река Србије и једна од највећих притока Дунава. Она целим током протиче кроз Србију а само, 798 км² од укупне површине њеног слива (37 444 км²) налази се у [[Бугарска|Бугарској]]. У Великом Поморављу око Велике Мораве и [[Ресава|Ресаве]] јављају се рецентни речни наноси, а изнад њих се простиру гајњаче и параподзоласте гајњаче. У Горњевеликоморавској котлини јављају се смонице, а на Јухору ранкери. Смоница има у Доњовеликоморавској котлини, [[Свилајнац|Свилајнца]] и Пожаревца, и у доњој [[Млава|Млаве]].
'''Велика Морава''' (245 км) настаје од Јужне Мораве (343 км) и Западне Мораве (295 км) , које се састају код Сталаћа. Њен слив обухвата 14,3% територије Србије, односно 41,5% површине Србије. Долина Велике Мораве (развијене у фосилном ѕаливу) је благо нагнута ка северу, као и јако меандарско корито са врло малим падовима. Док укупна дужина реке износи 245 км, њена најкраћа дужина није већа од 118 км. Велика Морава је код Сталаћа широка 80 м, а при ушћу 250 м. Дубина јој износи 2-3 м, а у честим вировима до 10 м. Река не обилује водом. Ова река даје Дунаву тек једну седмину количине воде коју му даје [[Сава]]. Велика Морава је у прошлости била пловна до Ћуприје. Усеца нова и напушта стара корита, јер акумулација великих количина наноса издиже корито. Обављају се регулациони радови ради спречавања поплава, коришћења речне воде за наводњавање и будуће пловидбе. Пад ове реке је исувише мали за искоришћавање у хидроенергетске сврхе, а за пловидбе је велики. Плитко корито и многе оштре окуке (поред наноса) неповољни су ѕа пловидбу. Све три Мораве угрожавају поплавама велику површину, на којој живи скоро милион људи. Веће притоке Велике Мораве су: Каленићка река, Лугомир, [[Белица]],[[Лепеница]] и [[Јасеница]] са леве стране, а [[Јовановачка]] река, Црница са Грзом, [[Раваница]] и Ресава са десне стране.
'''Језава''' је мања притока Дунава код Смедерева. Дугачка је 37,7 км, а површина слива јој износи 660 км². Језава је на целој дужини развијене у кавртарним наслагама доњег тока Велике Мораве, чији је рукавац била до 1897. године када је од ње одвојена насипом. За разлику од рукаваца Саве и Дунава, који се враћају матици, Језава самостално утиче у Дунав. Она се рачва у многе рукавце, који (као и главно корито) неких година пресушују.
== Становништво и насеља ==
Линија 30 ⟶ 40:
Становништво је хомогено и апсолутну већину чине Срби. На југу регије живи становништво које је досељено са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]
Динарског становништва је мало као и торлачког. После Другог светског рата велики број људи је дошао из пиротског и врањског краја. Регија је богата старим античким насељима као што су [[Виминацијум]] ([[Костолац]]), [[Идимум]] ([[Медвеђа]]), [[Хореум Марги]] ([[Ћуприја (град)|Ћуприја]]), [[Сарматес]] ([[Параћин]]), [[Арсена]] ([[Ражањ (место)|Ражањ]]).
*'''Смедерево''' (31 000 ст.) покрај Дунава је старо насеље које се помиње још у деветом веку. Савремено Смедерево је, поред Београда, највеће насеље подунавског дела перипанонске Србије. Оно је краће време, непосредно пре турских освајања у петнаестом веку, било центар тадашње српске државе (Деспотовине). Метало-прерађивачка индустрија је најзначајнија привредна грана Смедерева. У граду постоје челичана и велика фабрика грађевинских машина (Фаграм). Поред велике железаре, у Смедереву је постојала модерна ваљаоница лима. Околина Смедерева је познати виноградски рејон. Смедеревски град при ушћу Језаве у Дунав је највећи средњовековни град у Србији (Византисјког типа) и један од највећих градова-утврђења у Европи. Његова градња је завршена 1430. гпдине а сазидао га је деспот Ђурађ Бранковић. Овај град-тврђава, у којој се налазила последња српска престоница освојена 1459. године када је пала и Деспотовина. Смедеревски град са високим и дебелим зидовима и 25 кула јако је оштећен 5. јуна 1941. године при снажној експлозији муниције у њему као и 1944. године услед бомбардовања. Код самог ушћа Велике Мораве у Дунав налазе се остаци праисторијског и римског насеља Castrum Margum. Близу данашњег Смедерева налазило се римско насеље Monz Aureus (III век пре нове ере). Код Смедерева се налази пољопривредно добро Годомин, које даје високо квалитетно воће за извоз. Годомиснко поље у долини Велике Мораве познато је по развијеном сточарству (сир годоминац). У Смедереву је рођен наш највећи комедиограф Бранислав Нушић.
*'''Пожаревац''' (27 000 ст.) лежи у подножју развођа између Велике Мораве и доње Млаве, у подручју житом богатих крајева. Пожаревац је старо тржиште и извозник жита и свиња. Пре 100 година Пожаревац је по броју становника био други град у Србији. У Пожаревцу је развијена метало-прерађивачка индустриј, израда пољопривредних машина и справа за заштиту воћа и биљака, затим мања текстилна индустрија, месна индустрија, млинкса индустрија и инустрија грађевинског материјала. У близини Пожаревца се налази добро Љубичево, познато по гајењу коња.
*'''Јагодина''' (22 500 ст.) је више поморавски, него шумадисјки град. Оно се јаче развило после рата од Ћуприје и Параћина, те представља највеће место Горњовеликоморавске котлине. После нашег највећег предузећа за производњу каблова, у Јагодини се налази позната фабрика месних производа и конзерви Јухор, затим пивара, фабрика намештаја, конфекције и шешира, електромеханичких производа и металски комбинат.
*'''Ћуприја''' (16 500 ст.) је старо насеље, једно од најстаријих у Србији. На месту овог града поред Мораве у римско доба је постојало велико насеље Horreum Margi, а у среднјем веку српски град Равно. У турско доба је Морава хисар, после подизања моста преко Велике Мораве, постала Ћуприја. У граду постоји фабрика хлеба и кекса, мања хемијска индустрија и грађевински комбинат. Код Ћуприје су подигнута три моста преко Велике Мораве (железнички, друмски и на ауто-путу).
*'''Параћин''' (17 000 ст.) је познати трговачки центар поморавље. Почев о римског доба до данас овај град је имао трговачку-занатлијску функцију. У близини Параћина налази се Поповац, познат по великим фабрикама цемента, а јужно се налази [[Ћићевац]] који има рудник угља.
*'''Ћићевац''' (5 200 ст.) лежи у подножју моравског флувијалног одсека са десне стране реке, а са леве стране близу корита Велике Мораве, при ушћу Каленићке реке, налази се [[Варварин]].
*'''Ресавица''' се после ослобођења развила у модерно рударско насеље.
*'''Свилајнац''' (6 000 ст.) лежи близу ушћа Ресаве у Велику Мораву. Он је центар моравског краја Ресаве, којем одговара слив Ресаве. У Свилајнцу постоји фабрика намештаја.
*'''Лапово''' (8 500 ст.) је раскрсница путева у Великом Поморављу. У овом месту, од моравске железничке магистрале, одваја се пруга према [[Крагујевац|Крагујевцу]] и даље преко [[Краљево|Краљева]] до [[Скопље|Скопља]]. Околина Лапова је позната по гајењу расне стоке.
*'''Велика Плана''' (10 300 ст.) је поморавски град. У њој се налази неколико фабрика и живинарска фарма.
У аграрном поморављу градови имају знатан број земљорадничког становништва. Велико Поморавље показује знатне разноликости у пореклу становништва. У Јужном делу краја преовлађују досељеници са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], а у северном делу тимочко-браничевско становништво. Мање је заступњено шопско становништво, а још мање има динарских досељеника. После Другог светског рата у поморавске градове доселио се знатан број становника из врањског и пиротског краја.
==Привреда==
Долина Велике Мораве је привредно једна од најактивнијих подручија наше земље. То је преваскоходно ратарско-сточарски крај са развијеним воћарством, рударством и новијом индустријом. Долинска раван је повртарска зона а побрђе воћарско подручије. Кукуруз и пшеница одлично успевају у долини Велике Мораве. У овом крају много се гаји поврће, особито варира пасуљ и купус, затим индустријско биље (највише шећерна репа и сунцокрет), као и крмно биље. Удео ораница и башта у укупној структури пољопривредних површина Великог Поморавља је велики, нарочито у северном делу краја. Сточарство у Великом Поморављу је врло добро развијено. Говедарство и свињогојство су најјаче сточарске гране. Велика производња кукуруза веома погодује свињогојству, а сточна репа и трава гајењу говеда. Некада густе шуме поморавља уступиле су место њивама под житима, виноградима на брежуљцима и пространим воћњацима.
*'''Рударство''' је значајна привредна грана Великог Поморавља. Оно није разноврсно, али се угаљ одавно и много експлоатише. За време ранијих маринско-језерских фаза у моравском рову је од биљног материјала створен олиго миоценски мртав угаљ и неогени лигнит. Мрки угаљ у сенско-ресавском басену је олиго ценске старости и калоричне моћи 5 100-5 300 калорија. На бази овог угља у Ћуприји је одавно подигнута термоелектрана. Угаљ се копа у [[Равна|Равној]] реци, код Деспотовца, Ћићевца, као и у доњој Млави.
У [[Поповац|Поповцу]], код Параћина, из олиго миоценских лапораца добија се цемент у великим поповачким фабрикама цемента. Код [[Јовац|Јовца]], под Јухором, налазе се лежишта фелцпата.
*'''Индустрија''' Најјаче су развијене прехрамбена индустрија (сухомеснати производи, шећер,кекс) и индустрија каблова, затим грађевинска и метало-прерађивачка инустрија. Хемијска индустрија је мања, а дрвна индустрија се базира на богатим шумама планинског залеђа.
*'''Саобраћај''' Долина Велике Мораве омогућује добре саобраћајне везе имзеђу Панонског и Егејског басена. Долином ове реке пролази у римско доба најважнији друм кроз Горњу Мезију, војни пут који је од Сингидунума водио до [[Костолац|Костолца]], па преко [[Медвеђа|Медвеђе]], Ћуприје и [[Ражањ|Ражња]] даље ка југу. Кроз долине Велике и Јужне Мораве сада пролазе пруга Београд-Скопље-Солун и ауто-пут Београд-Ниш-Скопље-Ђевђелија. <ref>Географија за 3. разред гимназије, Мирко Грчић, Стеван Станковић, Љиљана Гавриловић, Светлана Радовановић, Миломир Степић, Снежана Ђурић</ref>
== Види још ==
| |||