Муслиманске милиције — разлика између измена

'''Муслиманска милиција''' назив за наоружане локалне групе у [[Муслимани (народ)|муслиманским]] селима под [[Усташе|усташко]]-[[Окупациона подела Југославије у Другом светском рату|окупаторском влашћу]] на подручју [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и [[Санџак]]а, током [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]].

Муслиманске милиције биле су формиране на свим подручијима у којимаЈугославији, укојима су живели [[Муслимани (народ)|Муслимани]]. Како у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], која се тада налазила у саставу усташке [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] (НДХ), тако и на подручју Санџака[[Санџак]]а, који се налазио под италијанско-немачком окупацијом.

Прве самоорганизоване муслиманске наоружане групе јавиле су се у околини [[Фоча|Фоче]], у време великог четничког покоља муслимана на овом терену, крајем [[1941]]. и почетком [[1942]]. године. После [[Фоча у Народноослободилачкој борби|партизанског заузимања овог терена]], јануара 1942. године ситуација се стабилизовала, али су ове муслиманске групе биле разоружане. После повлачења партизана, у мају су овим тереном поново овладале усташко-италијанске снаге, које су се задржале до августа, када терен поново заузимају четници и врше поновне покоље.

Поновни четнички покољи муслимана изазвали су велико незадовољство муслиманских првака према усташкој власти и италијанском окупатору, који нису спречили ове злочине. [[Сарајево|Сарајевски]] муслимани су [[28. августаавгуст]]а [[1942]]. године сазвали конференцију на којој се расправљало о овом проблему. Тада је био основан одбор „Народни спас“ на чијем је челу био хафиз Мухамед Панџа, члан Улема-меџлиса, руководећег тела Исламске верске заједнице. Он је од тада веома активно радио на организовању муслиманских милиција. Увидевши да је ово организовање Муслимана усмерено против четничких, али и партизанских снага, а не против усташко-окупаторских власти, веома брзо су добили војну и новчану помоћ од усташа и Немаца.

После овога долази до формирања муслиманских милиција на простору Фоче, [[Горажде|Горажда]] и [[Чајниче|Чајнича]], која је према усташким подацима бројала око 1.500 људи. Један од организатора милиције на овом простору био је Хусеин-бег Ченгић. Пошто су фебруара [[1943]]. године четници поново овладали овим тереном, они су веома брзо и лако савладали припаднике муслиманске милиције, која је потом била потпуно разбијена.

Муслиманске милиције на подручију [[Рогатица|Рогатице]], [[Братунац|Братунца]], [[Сребреница|Сребренице]] и [[Власеница|Власенице]] биле су уско повезане са усташком влашћу и њиховим војним формацијама. На подручију Рогатице муслиманску милицију је формирао и предводио Зулфо Думањић. Начелник Братунца Едхем Хаџиалић Ефендић је био и организатор муслиманске милиције на овом терену. Иако је био усташки сарадник, одбио је да његове јединице пређу у Усташку војницу, због чега је дошао у отворени сукоб са усташом Мијом Мијачевићем, који га је касније убио.

Организатор муслиманских милиција на подручију Сребренице организовао је Исмет Бекташевић. Он се до прве половине 1944. године, није опредељивао ни за једну од зараћених страна, али је потом почео да сарађује са Немцима у Зворнику[[Зворник]]у. Тамо је радио на мобилизацији муслимана у [[13. СС брдска дивизија Ханџар (1. хрватска)|Ханџар дивизију]] и на формирању усташке управе у Сребреници, Братунцу и Власеници. Септембра 1944. године предао се партизанима, који су га стрељали као сарадника окупатора.

У другој половини 1942. године од стране италијанског окупатора долази до идеје о стварању заједничке четничко-муслиманске антикомунистичке милиције на подручију [[Херцеговина|Херцеговине]]. Оваква организације формирана је децембра 1942. године под називом Муслиманска„Муслиманска национална војна организацијаорганизација“, а њен вођа је био [[Исмет Поповац]]. Због многобројних четничких злочина над муслиманима, ова организација је била малобројна, а после смрти Исмета Поповца, августа 1943. године се тотално осула.

На херцеговачком подручју организатори муслиманских милиција били су [[Џемал Тановић]] из [[Кула (Гацко)|Фазлагића Куле]], код [[Гацко|Гацка]] и Сакло Ћатић из [[Невесиње|Невесиња]]. Тановић је на свом подручију успео да окупи око 700 припадника милиције, који су се организационо налазили у саставу оружаних снага [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]]. Њихов главни задатак је био да бране своја села од партизанских и четничких јединица. Половином октобра 1943. године партизанска [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десета херцеговачка бригада]] је овладала овим тереном заузевши 11 заселака Фазлагића Куле, али у самој Кули и три засеока остале су опкољене снаге муслиманске милиције и усташа, јачине око 500 људи. Освојивши Гацко, партизани су им прекинули комуникацију ка [[Билећа|Билећи]] и Невесињу. После више од месец дана опсаде, [[20. новембар|20. новембра]] [[1943]]. године припадници муслиманске милиције и усташе су се заједно са становништвом повукла у Невесиње. Недуго потом, муслиманска милиција и усташе су поново овладали овим тереном и повратили Фазлагића Кулу. Фебруара [[1944]]. муслиманска милиција под командом Џемала Тановића бројала је око 450 милиционера. Септембра 1944. године [[29. херцеговачка дивизија НОВЈ]] је поново заузела Фазлагића Кулу, а у борбама са њима [[22. септембар|22. септембра]] је погинуо Тановић, након чега је дошло до распада муслиманске милиције на овом терену.