Муслиманске милиције — разлика између измена

Формирање муслиманске милиције у [[Цазинска Крајина|Цазинској крајини]] везано је за име [[Хуска Миљковић|Хусеина Хуске Миљковића]], бившег партизана и команданта места у ослобођеној [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]]. Након повлачења партизана са овог терена, услед почетка [[Четврта непријатељска офанзива|Четврте непријатељске офанзиве]], марта [[1943]]. године, Хуска је побегао из [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]] и придружио се [[Домобранство|домобранима]]. У договору са властима НДХ, од којих је добио чин пуковника домобранства, а уз помоћ муслиманског „Крајишког одбора“, на челу са Хасаном Миљковићем, почео је да ставра муслиманску милицију на овом терену.

Средином 1943. године основао је муслиманску милицију чији је штаб био у селу Пећиграду, код Цазина[[Цазин]]а, где се налазила тврђава из османског доба. Његове јединице имале су око 3.000 људи сврстаних у 11 батаљона. С обзиром на Хускину популарност међу муслиманским становништвом Цазинске крајине, као и број људи који је окупио, све зараћене стране су покушавале да са њим одржавају односе. Усташе нису имале великог поверења у Хуску и његову војску, али нису желе да му се конфронтирају да не би прешао партизанима. Партизани су били љути на Хуску јер је дезертирао, али су и они одржавали контакте са њим јер су знали да без њега не могу оставрити утицај на Муслимане овог подручја.

Крајем новембра 1943. године партиазни предвођени [[Већеслав Хољевац|Већеславом Хољевцом]] преговарали су са Хуском о његовом поновном преласку у партизане, али нису успели да постигну договор, због његових превеликих услова. Да би спречили евентуални Хускин прелезак на страну партизана, Немци су Хуски послали нешто наоружања и опреме, а усташе су послале сатника Мартина Грабовца да преговара са њим. Главни Хускин услов и партизанима и усташама био је да његова јеидиницајединица остане јединствена. Споразум између Хуске и усташа је био постигнут, али не до краја испоштован. Ипак материјалне повластице у виду новца, наоружања и опреме, које је Хуска добио од усташа одвратиле су га од преласка партизанима.

Договор између усташа и Хуске, погоршао је односе између Хуске и партизана, који су извршили неуспели напад на Цазин. Када су усташе увиделе лоше односе између Хуске и партизана, због ранијег не поверења у њега, престали су га помагати, због чега се он поново окренуо партизанима и са њима средином јануара [[1944]]. године постиже договор. Тада његове јединице муслиманске милиције приступају партизанима и ступају у [[Унска оперативна група НОВЈ|Унску оперативну групу НОВЈ]].

Усташе су овим чином биле веома револтиране и спремиле су заверу против Хуске, кога су убиле усташе Бајро Кесаровић и Емин Окановић, [[27. априлааприл]]а [[1944]]. године. Тада је био убијен и Хускин брат Шабан. Након Хускиног убиства, део његових јединица напушта партизане и прелази на страну Усташа и Немаца. Командант Бужимског батаљона Хасан Диздаревић је са својим и људством Стијенским батаљоном, укупно око 500 људи, прешао усташама, претходно побивши неколико партизана.