Муслиманске милиције — разлика између измена

У другој половини 1942. године од стране италијанског окупатора долази до идеје о стварању заједничке четничко-муслиманске [[Добровољачка антикомунистичка милиција|антикомунистичке милиције]] на подручију [[Херцеговина|Херцеговине]]. Оваква организације формирана је децембра 1942. године под називом „Муслиманска национална војна организација“, а њен вођа је био [[Исмет Поповац]].{{sfn|Tomasevich|2002|pp=494}} Због многобројних четничких злочина над муслиманима, ова организација је била малобројна, а после смрти Исмета Поповца, августа 1943. године се тотално осула.

На херцеговачком подручју организатори муслиманских милиција били су [[Џемал Тановић]] из [[Кула (Гацко)|Фазлагића Куле]], код [[Гацко|Гацка]] и СаклоСалко Ћатић из [[Невесиње|Невесиња]]. Тановић је на свом подручију успео да окупи око 700 припадника милиције, који су се организационо налазили у саставу оружаних снага [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]]. Њихов главни задатак је био да бране своја села од партизанских и четничких јединица. Половином октобра 1943. године партизанска [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десета херцеговачка бригада]] је овладала овим тереном заузевши 11 заселака Фазлагића Куле, али у самој Кули и три засеока остале су опкољене снаге муслиманске милиције и усташа, јачине око 500 људи. Освојивши Гацко, партизани су им прекинули комуникацију ка [[Билећа|Билећи]] и Невесињу. После више од месец дана опсаде, [[20. новембар|20. новембра]] [[1943]]. године припадници муслиманске милиције и усташе су се заједно са становништвом повукла у Невесиње. Недуго потом, муслиманска милиција и усташе су поново овладали овим тереном и повратили Фазлагића Кулу. Фебруара [[1944]]. муслиманска милиција под командом Џемала Тановића бројала је око 450 милиционера. Септембра 1944. године [[29. херцеговачка дивизија НОВЈ]] је поново заузела Фазлагића Кулу, а у борбама са њима [[22. септембар|22. септембра]] је погинуо Тановић, након чега је дошло до распада муслиманске милиције на овом терену.

Формирање муслиманске милиције у [[Цазинска Крајина|Цазинској крајини]] везано је за име [[Хуска Миљковић|Хусеина Хуске Миљковића]], бившег партизана и команданта места у ослобођеној [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]]. Након повлачења партизана са овог терена, услед почетка [[Четврта непријатељска офанзива|Четврте непријатељске офанзиве]], марта [[1943]]. године, Хуска је побегао из [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]] и придружио се [[Домобранство|домобранима]]. У договору са властима НДХ, од којих је добио чин пуковника домобранства, а уз помоћ муслиманског „Крајишког одбора“, на челу са Хасаном Миљковићем, почео је да ставраствaра муслиманску милицију на овом терену.

Средином 1943. године основао је муслиманску милицију чији је штаб био у селу Пећиграду, код [[Цазин]]а, где се налазила тврђава из османског доба. Његове јединице имале су око 3.000 људи сврстаних у 11 батаљона.{{sfn|Tomasevich|2002|pp=502}} С обзиром на Хускину популарност међу муслиманским становништвом Цазинске крајине, као и број људи који је окупио, све зараћене стране су покушавале да са њим одржавају односе. Усташе нису имале великог поверења у Хуску и његову војску, али нису желе да му се конфронтирају да не би прешао партизанима. Партизани су били љути на Хуску јер је дезертирао, али су и они одржавали контакте са њим јер су знали да без њега не могу оставрити утицај на Муслимане овог подручја.