|
Уз племићки статус често су се додјељивале и племићке титуле, као нпр. [[барон]], [[виконт]], [[гроф]], [[маркиз]], [[војвода]], [[кнез]] итд.
* Већ на самом почетку средњег века, краљеви и великодостојници су давали феуде, односно земљу, у посед мање моћним великашима или витезовима, који би постајали њихови вазали. За узврат, вазал је морао да се обавеже на помоћ и верност свом властелину. Овакав уговор, заснован на поседовању земље, био је стуб феудалног друштва.
* У 10. веку, мноштво већих или мањих властелина је владало на својим поседима, и заштита становништва се налазила искључиво у њиховим рукама. Ово је уједно био и почетак феудализма.
'''Како се нови вазал заклињао на верност свом господару?'''
Вазала би позивали на двор, где би се обављала једна необична церемонија: нови вазал би гологлав клекнуо пред свог господара, ставио би своје руке између његових, и рекао "Господару, слуга сам покоран". Затим би, устајући, спуштао десну руку на Библију и заклињао се на верност. Господар би му тада уручио кључ, односно комадић земље или свежањ сламе, као симбол поседа који му поверава.
Рангирање племићких титула:
|
