Логор Доња Градина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 16:
}}
'''Логор Доња Градина''' који је познат и као '''Логор VIII''' јасеновачког система усташких концентрационих логора за масовно истребљење [[Срби|Срба]], [[Јевреји|Јевреја]] и [[Роми|Рома]] у [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] од стране усташких власти под командом [[Анте Павелић]]а. Логор Доња Градина није био логор у правом смилу, већ главни стратиште у ком су убијани заточеници из логора III Циглана. Оформљен је [[1942]]. године, а био је активан све до завршетка Другог свјетског рата [[1945]]. и слома [[Независна Држава Хрватска|НДХ]].
=== Настанак ===
Послије борби против партизана у јануару 1942. усташе су потпуно овладали простором Градине. Како се Градина налази окружена меандром ријеке Саве, приступ јој је био доступан само са једне стране. У близини није било села, а од њива је била одвојена шумом. Због тога је изабрана за ликвидацију заточеника из логора III Циглана који су скелом превожени на десну обалу Саве.{{sfn|Otić|Komarica|2005|pp=60}} Градина није била само стратише, већ је била и важна за одбрану логора Циглана од козарачких партизана. Због тога је она утврђена бункерима и рововима.{{sfn|Otić|Komarica|2005|pp=61}}
Оформљен је [[1941]]. године, одмах по успостави [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], а био је активан све до завршетка Другог свјетског рата [[1945]]. и слома [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. Пред својим бегом, [[1945]]. године, да сакрију траг својим злоделима, усташе су палили мртва телеса и пепео бацали у Саву. Око 2 вагона пепела до данас је остало на обали Саве. Још увек су се налазиле и несагореле лобање и пршљенови. Велики гроб деце, које су усташе побиле на „Лиману“, омладина је, нашавши им кости на обали, покопала у заједнички гроб.“ (Сарајево 1975).▼
▲
Налази се на обали реке [[Сава|Саве]] у [[Доња Градина|Доњој Градини]], [[Република Српска]], прекопута [[Логор Јасеновац|логора Јасеновца]], близу ушћа реке [[Уна|Уне]] у Саву. Када се пређе из Јасеновца у Славонији преко моста на Сави и Уни у Републику Српску, одмах лево на југоисток започиње атар [[Босанска Градина|Босанске Градине]], који захвата око 125 хектара површине, тј. цео простор велике окуке Саве (наспрам села [[Кошутарица|Кошутарице]], испод Јасеновца).
Линија 26 ⟶ 28:
[[Датотека:Казани Градина.JPG|мини|200п|Казани за прављење сапуна од убијених логораша.]]
Градина и није била логор у правом смислу те речи, већ само масовно јасеновачко [[стратиште]], тј. „прихватни логор“ док [[усташе]] не побију многобројно српско становништво доведено из [[Козара и Поткозарје|Поткозарја]] и других крајева
То је, у пространој шуми, било место за директне ликвидације довођених [[затвореник]]а, који су или превођени из '''Логора III''' у Јасеновцу или, по хватању на терену, у колонама одмах вођени на губилиште у Градину. Јер, услед великог броја стално пристижућих колона људи, усташе су их одмах усмеравали на погубљење и закопавали их у Градину. У Градину су довођени најпре ухапшеници из насеља преко Саве, а затим су довођени [[Срби]] Републике Српске из [[Козара и Поткозарје|Поткозарја]] и [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], где су од усташког терора опустела читава села и српски крајеви. Само у лето [[1942]]. године испражњено је и опустошено око 140 српских поткозарских села, а народ је довођен у концентрациони [[логор Јасеновац]] и друге логоре (Церовљане код [[Босанска Дубица,|Босанске Дубице,]] [[Логор Млака|Млаку]] и [[Логор Јабланац|Јабланац]], [[Логор Стара Градишка|Стару Градишку]], [[Логор Новска|Новску]], [[Логор Приједор|Приједор]]). Тада је утамничено у Јасеновац и друге околне логоре око 68.500 Срба Козарчана, међу којима је било 23.850 деце, узраста од колевке до 15 година.
| |||