Теорија тоналних функција — разлика између измена

 
 
Главним функцијама придодају се и споредне, које су заступници тонике, субдоминанте и доминанте (појединачно, мада неретко и више њих истовремено), односно представљају све преостале акорде који се могу јавити у тоналитету. Њихово аналитичко означавање веома варира, сходно локалним конвенцијама аутора.
 
На [[Немачки језик|немачком говорном подручју]], најчешћу конвенцију представљају Риманове оригиналне ознаке, те би акорди лествичним редом у дуру били означени на следећи начин: