Смрт [[СтјепанСтефан II, Трпимировићкраљ Хрватске|Стјепана II Трпимировића]] 1091. је значила, не само изумирање династије [[Трпимировићи|Трпимировић]], него и губитак посљедњег хрватског краља. Послије 11 година сукцесионе кризе, угарски краљ [[Коломан]] је завладао Хрватском 1102. и Далмацијом 1107. године. Иако је Бановина Хрватска де јуре имала посебан статус, малу аутономију и свој парламент, власт је де факто била у [[Будим]]у. Угарски краљ је именовао хрватског бана, који је имао обавезу управљања администрацијом, судством, финансијама и предводио је хрватску војску у ратовима. Војском су командовали угарски краљеви, а они су поред тога још и дијелили донације властелинима, те потврђивали законе донесене на хрватском и славонском сабору ([[Бановина Славонија|Славонија]] је тада чинила посебну угарску бановину).
Године 1526. Османлије наносе коначан војни пораз средњовековној Угарској, а Хрватска затим долази под власт [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]]. Као и читава Краљевина Угарска, и Хрватска се почетком новог вијека постепено смањивала падајући под власт [[Османско царство|Османског царства]] које се ширило на њен рачун.
