Хоакин Турина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 11:
| место_смрти = [[Мадрид]]
| држава_смрти = [[Шпанија]]
|дела = ''
|период = [[XX век]]
|утицај = [[Исак Албениз]]<ref name=enc>{{cite web|url=http://www.britannica.com/biography/Joaquin-Turina|title=Енциклопедија Британика: Хоакин Турина|work=Encyclopedia Britannica|accessdate = 8. 8. 2015}}</ref>
Ред 17:
|награде =
}}
'''Хоакин Турина Перез''' ({{јез-ес|Joaquín Turina Pérez}}; [[Севиља]], [[9. децембар]] [[1882]] — [[Мадрид]], [[14. јануар]] [[1949]]) је био [[Шпанија|шпански]] [[композитор]], [[Пијанист|пијаниста]], [[диригент]], [[Критичар|музички критичар]] и [[Педагогија|педагог]] који је значајно допринео развоју националног карактера шпанске музике [[XX век]]а.
== Биографија ==
Ред 30:
По избијању [[Први светски рат|Првог светског рата]] вратио се у [[Мадрид]]. У октобру [[1914]]. премијерно је изведена његова опера ''Марго''. Почетком наредне године представљен је са [[Мануел де Фаља|Мануелом де Фаљом]], колегом са студија у Паризу, на концерту одржаном у Мадридском атенеуму.<ref name=bio />
У том периоду Туринино стваралаштво је фокусирано на симфонијску, [[Камерна музика|камерну]], вокалну и [[клавир]]ску музику. Такође је одржавао интензивну концертну делатност, било као солиста, било у камерним ансаблима или са певачима. Као диригент премијерно је извео своја дела ''Божић'' (1916) и ''Скрушена прељубница'' (1917), Фаљину пантомиму ''Гувернер и млинарка'', а [[1918]]. године ангажовао га је директор балетске компаније „Ballets Russes“ [[Сергеј Дјагиљев|Сергеј Дјагиљев]]. На месту концерт-мајстора у Краљевском театру у Мадриду премијерно је извео нека од својих најпознатијих дела: ''[[Фантастичне игре]]'' (1919), ''Севиљска симфонија'' (1920), ''Санлукар де Барамеда'' (1921), ''Оријентални врт'' (1923) и ''Тореадоров говор'' (1925).<ref name=bio /> Године [[1931]]. именован је за професора композиције на Мадридском конзерваторијуму<ref name=cat />, a [[1935]]. за [[академик]]а Краљевске академије лепих уметности Сан Фернандо. Бавио се и [[Теорија музике|теоријом музике]] ([[1917]]. је објавио ''Кратку музичку енциклопедију'', а [[1946]]. ''Расправу о композицији''<ref name=cat />), а био је и аутор бројних новинских чланака, музичких критика и предавања.<ref name=bio />
Током [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]] ([[1936]]–[[1939]]) био је под заштитом [[Уједињено Краљевство|британског]] конзула Мадриду, који је тврдио да је Турина био чиновник конзулата. По завршетку рата био је члан комисије задужене за реорганизацију шпанских конзерваторијума, а [[1941]]. је именован за Главног музичког комесара. Тај положај му је омогућио да коначно установи Национални оркестар.<ref name=bio />
Ред 47:
* Процесија Росио (1913)
* Божић (1916)
* [[Фантастичне игре]] (1919)
* Севиљска симфонија (1920)
* Тореадоров говор (1926)
Ред 65:
* Санлукар де Барамеда (1922)
* Приче из Шпаније (1928)
* Пет циганских игара (1930)
* Ћошкови Санлукара (1932)
* Концерт без оркестра (1935)
| |||