Мезозоик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 20:
Ниво мора је почео расти током јуре, вероватно због [[ширење океанског дна|ширења океанског дна]]. Стварање нове коре испод површине је избацило океанску воду на 200 -{m}- изнад данашњег нивоа, што је поплавило обална подручја. Надаље, Пангеа се почела раздвајати на мање целине, доводећи све више копна у додир с морем кроз стварање [[Океан Тетис|Тетиса]]. Температуре су настављале да расту, али су се стабилизовале. [[Влажност]] се такође повећала због близине воде, а пустиње су се повукле.
 
Клима у доба креде је мање позната, па је извор контроверзи. Делимично захваљујући већој количини [[угљен-диоксид|угљен диоксида]]а у [[Zemljina atmosfera|атмосфери]], [[температурни градијент|светски температурни градијент]] од севера до југа постао је готово раван: температуре су биле сличне на целој планети. Просечне температуре су такође биле знатно више него данас, око 10°[[степен целзијуса|-{C}-]]. У ствари, средином креди су океанске воде на екватору имале температуру од 20-{°C}- у дубоком океану, што их је можда учинило непогодним за живот, а копно близу екватора је могло бити пустиња без обзира на близину воде. Циркулација [[кисеоник]]а у дубоком океану је такође можда била поремећена. Због тога су се велике количине органске твари акумулирале јер се нису биле у стању [[распадање (биологија)|распасти]] те су се временом [[таложење|наталожиле]] као „[[Нафтни слој|црни шејл]]“.
 
Сви подаци, међутим, не подржавају горе наведене хипотезе. Чак и уз велику топлоту, температурне флуктуације требало је да буду довољне да се задрже [[поларна капа|поларне капе]] и [[ледник|ледници]], али не постоје докази ни за једно ни за друго. Квантитативни модели такође нису успели да реконструишу равнину температурног градијента у креди.