Кефир — разлика између измена

Кефир има јединствену, лагано кремасту конзистенцију, киселкаст укус с лаганом нотом свежег квасца (или веома лаган укус по пиву). Чувар је виталности, укусан и хранљив. Пореклом је с [[Кавкаске планине|Кавказа]]. Староседеоци тог подручја, који су кефир највероватније случајно почели да производе, овај напитак конзумирају у великим количинама. Житељи Кавказа познати су по дуговечности и здрављу, готово без болести. Активан живот у трајању преко стотину година је био уобичајен за народе у подручјима где се припремао и у неограниченим количинама користио кефир, као свакодневна намирница.<ref name="ИИ" /> За припрему користе се домаће сирово козје, кравље, овчје млеко, затим, сојино, кокосово млеко и кокосова вода итд. Ферментација траје од 24-72 сата, на температури од 10 &nbsp;°-{C}- до 25&nbsp;°-{C}-. Напитак може да садржи и од 0,08% до 2% алкохола. Ипак уобичајена количина алкохола у једнодневном кефиру је 0,08 до 0,1%. Када се кефир оцеђен од културе кефирних зрнаца остави на чување (на собној температури), након неколико дана може садржати и 2% па чак и 3% алкохола, зависно од млека и услова ферментације. Сварљивост му је већа него код млека: сирово млеко се задржава у желуцу 7,5 сати, кувано млеко 7 сати, кефир из масног млека 4,5 сата и кефир из обраног млека 3 сата.<ref>[http://astma.rs/ishrana/kefir-napitak-dugovecnosti/] ''кефир против астме, 30. октобар 2013.''</ref> Препоручује се свима, поготову трудницама, дојиљама, старим особама и свима онима са слабијим [[Имунски систем|имунитетом]].

За припрему млечног кефира вам је потребна кефир култура-кефир зрна, млеко (најбоље је сирово, пуномасно непрерађивано [[козје млеко|млеко козје]], [[кравље млеко|кравље]] или [[овчје млеко|овчје]], може и куповно [[пастеризовано млеко|пастеризовано]], али га треба избегавати.<ref name="сец.ф">[http://www.growyouthful.com/recipes/kefir.php ''кефир израда, 26, октобар 2013'']</ref> Затим [[кокосово млеко|кокосово]], [[сојино млеко|сојино]] итд...) што масније (за прехрану кефира), стаклена тегла, где гајимо кефир и дрвене или пластичне кашичице и цедиљка. Треба нагласити да металне предмете, као и пластичне чиније за чување кефира треба стриктно избегавати. Дакле, кад смо све припремили узимамо кефир зрна која смештамо у стаклену теглу с млеком, преко стављамо газу или салвету и остављамо на собној температури (пожељно је мрачније место за чување) да одстоји 24 сата (може стајати и дуже, више речи о томе ће бити у поднаслову секундарна ферментација). Наравно, треба имати на уму да се коришћењем различитих млека добијају различити кефири. Кравље или козје млеко ће бити (када постане кефир) густо и имаће препознатљив киселкаст укус. Кефир од кокосовог млека има доста другачији укус, не баш сладак и много је ређи. Када је у питању кокосова вода, добијете „ваздушати“ напитак и мање је сладак.<ref>[http://lifepressmagazin.com/kulinarstvo/brza-skola/malo-drugaciji-kefir/ malo-drugaciji-kefir] ''кефир (lifepressmagazin.com, 28, октобар 2013)''</ref> Дужина ферментације такође варира, (на собној температури) 18-24 сата за кравље или козје млеко, 18-36 за кокосово млеко и 24-48 кокосову воду. Кефир зрнца се у међувремену хране млечним шећером и производе млечну киселину [[Угљен-диоксид|CO2]].<ref name="ИИ" /> После 24 часа чувања на мрачном месту на температури од 10–25 &nbsp;°-{C}- наш кефир је готов. Њега даље цедимо у засебну посуду или теглу, кефир зрна испирамо водом и смештамо у нову теглу с млеком. Све време користимо дрвене или пластичне цедиљке, с изузетком посуде за чување кефира која не сме бити од пластике (још једном метал не сме доћи у контакт с кефиром). Добијен кефир напитак би требало да је благо киселог и пријатног укуса. Киселост укуса варира и зависи од сразмере млека и количине кефир зрна, затим и од температуре просторије где се чува (На температури нижој од 20&nbsp;°C бактерије се слабије размножавају, па гљивице постају доминантне и ствара се више [[алкохол]]а (у питању је "добар" алкохол [[етанол]], а количина варира од дужине ферментације и износи од 0,2 до маx. 2%) и [[угљен-диоксид|угљен диоксида]]а, а мање млечне киселине.<ref>[http://moja-kuhinja.com/mlijecni-proizvodi/kefir.html ''водени и млечни кефир (moja-kuhinja.com, 28, октобар 2013)'']</ref> Док на вишој темпетатури гљивице постају слузаве, а бактерије стварају више млечне киселине него што је уобичајено, па кефир постаје прекисео.).<ref name="kneifel1">{{cite journal | last=Kneifel | first=W | coauthors=Mayer, HK | title=Vitamin profiles of kefirs made from milks of different species | journal=International Journal of Food Science & Technology | volume=26 | issue=4 | pages=423-428 | year=1991 | doi=10.1111/j.1365-2621.1991.tb01985.x|pages=423-428}}</ref> Ако је укус и сувише кисео такав кефир треба бацити.

* Снижава шећер у крви, крвни притисак и [[тригицериди|триглицериде]]; <ref>[http://mamajacooks.blogspot.com/2009/02/kefir-od-tibetanske-gljive.html http://mamajacooks.blogspot.com/2009/02/kefir-od-tibetanske-gljive.html kefir-od-tibetanske-gljive] mamajacooks</ref><ref>{{cite journal | last=Maeda | first=H | coauthors=Zhu, X; Omura, K; Suzuki, S; Kitamura, S | title=Effects of an exopolysaccharide (kefiran) on lipids, blood pressure, blood glucose, and constipation | journal=BioFactors | volume=22 | issue=1–4 | pages=197-200 | publisher=IOS Press | date = 30. 12. 2004. | url=http://iospress.metapress.com/link.asp?id=kfk3vbda80uh2cq8 | doi=10.1002/biof.5520220141| accessdate = 10. 6. 2007. | pmid=15630283 | postscript=.|pages=197-200}}</ref>

Домаћи кефир је припремљен на традиционалан начин, уз помоћ кефир зрнаца. С друге стране за куповни кефир се обично не користе овакве „гљивице“ него [[хмељ]] и специјално одабране културе [[бактерија]] које не одговарају комплексној [[микрофлора|микрофлори]] природног кефира, али су ту стратешки одабрани да имитирају укус и текстуру праве ствари, али са ограниченим својствима.<ref name="ѕсј" /> Следећи разлог зашто се не користе природне „гљивице“ кефира је, зато што се при складиштењу ослобађа угљен -диоксид што може изазвати експлозију у оригиналном паковању. Традиционални кефир садржи микрофлору која се прилагођава средини, на пример мења се са годишњим добима.

И кефир и јогурт су [[ферментација|ферментисани]] [[млечни производи]] с разликом у типовима добрих [[бактерија]]. Док јогурт обично садржи само два или три соја бактерија, кефир садржи много шири спектар пријатељских микроорганизама, укључујући и корисне гљивице које могу да разлажу лактозу (млечни шећер), што је кроз студије научно доказано.<ref name="Hertzler">{{cite journal | last=Hertzler | first=Steven R. | coauthors=Clancy, Shannon M. | title=Kefir improves lactose digestion and tolerance in adults with lactose maldigestion | journal=J Am Diet Assoc | volume=103 | issue=5 | pages=582-587 | publisher=Elsevier, Inc. | year=2003 | month=May | url=http://www.adajournal.org/article/PIIS0002822303002074/abstract | doi=10.1053/jada.2003.50111 | accessdate = 10. 6. 2007. | pmid=12728216 | postscript=.|pages=582-587}}</ref> Што се тиче бактерија, кефир поред пет пута већег броја, садржи и неколико сојева ткз. "пријатељских бактерија" које обично не налазимо у јогурту (''[[Lactobacillus Caucasus]]'', ''[[Leuconostoc]]'', ''[[Acetobacter]]'' и ''[[Стрептококе|Streptococcus]]''). Стога док бактерије, које налазимо у јогурту само прођу кроз наш организам, бактерије из кефира насељавају нашу цревну флору; ове "добре бактерије" буквално чисте наше тело од "лоших бактерија" и других штетних ствари.<ref>[http://users.sa.chariot.net.au/~dna/kefirpage.html] ''кефир ''</ref> Јогурт садржи 100.000.000 (сто милиона) добрих бактерија, док кефир направљен на традивионалан начин садржи 100.000.000.000 (сто милијарди).<ref name="ИИ" /> Поред корисних бактерија ту су и квасаца (као што су [[Saccharomyces cerevisiae|-{''Saccharomyces''}-]] и [[Torula]]) који контролишу и елиминишу деструктивне патогене квасце из организма). Кефир је хранљивији и тарапеутски значајнији од јогурта, он садржи [[vitamin|витамине]], [[минерал]]е, комплетне протеине [[Esencijalna aminokiselina|есенцијалне аминокиселине]] и [[ензим]]е, посебно [[калцијум]], [[фосфор]], [[магнезијум]], [[В2]] и [[Cijanokobalamin|В12]], [[vitamin K|витамина К]], [[Ретинол|витамина А]] и [[Витамин Д|витамина Д]]. кекир је такође и богат [[триптофан]]ом, то је [[Esencijalna aminokiselina|есенцијална амино киселина]] која је познат по својим опуштајућем ефекату на нервни систем.<ref>[http://www.kefir.net/kefir-vs-yogurt/] ''кефир vs јогурт (www.kefir.net, 30, октобар 2013)''</ref> kefir se лакше вари чиме је изузетно добра и храњива намерница за труднице, малу децу, одрасле и особе које пате од хроничног умора и проблема с варењем.<ref>[http://www.kefir.net/] ''кефир'' (kefir.net, 30, октобар 2013)</ref> За разлику од јогурта кефир не садржи шећер у себи и лактозу.<ref>[http://simplyhealthyfam.blogspot.com/2011/03/kefir-vs-yogurt-put-this-on-your.html] ''kefir-vs-yogurt (simplyhealthyfam.blogspot.com, 30, октобар 2013)''</ref>. Кефир такође убрзава метаболизам, због чега је одличан суплемент у борби против вишка килограма.

Надражен желудац, [[гастритис]], [[алергични ринитис]], [[стрепња|анксиозност]] и [[умор]], [[бактериска вагиноза|бактериску вагинозу]], дечије [[инфекција|инфекције]], [[дијареа]], [[екцеме]], неправилну [[пробава|пробаву]], [[гастроентеритис]], [[хипероксуларија|хипероксуларију]], [[кожне алергије]], [[дисајне алергије]], [[оштећења јетре]] изазвана употребом [[алкохол]]а, успорен или неправилан рад [[јетра|јетре]], [[органо-фосфоза|органо-фосфозу]], недостатак [[витамин Б|витамина Б]] комплекс, [[биолошко старење|старење]], метастазирање [[Рак (болест)|рака]], [[хиперхолестролемија|хиперхолестролемију]], ниски [[имунитет]] и поремећај имунитета, [[пептични улцер]], [[стрес]], [[астма]] , [[дерматитис]], [[гљивичне инфекције]], [[инфламација|инфламације]], инфекције [[листерија]], [[остео артритис]], [[пнеумнококалне инфекције]], операције црева и [[систем органа за варење|дигестивног тракта]], инфекције отпорне на [[антибиотик]]е, [[кандидиоза|кандидиозу]], [[биларне болести]] и биларну опструкцију дигестивног тракта, [[колис]], [[колитис]], [[konjunktivitis|конјуктивитис]], [[цистична фиброза]], [[ентероколитис]], [[гастро интестиналне инфекције]] и болести, упале и инфекције [[органи за варење|органа за варење]], нус појаве код [[трансплатација|трансплатације]] [[јатра|јетре]], [[стрептококне инфекције|стрептококну инфекцију]] тип Б, инфекције изазване [[хирургија|хируршким]] захватима, [[прехлада|прехладу]] и [[грип]], [[чир на желуцу]], поремећаје производње [[мајчино млеко|мајчиног млека]], [[стрес]], отрованости [[пестициди]]ма, [[мултипла склероза|мултиплу скрелозе]], [[отров]]аности [[содијум нитрат]]ом, [[инфекције стрептококма]] групе А, предтретман за оперативне захвате, инфекције [[Уринарни систем|мокраћних путева]], [[рак (болест)|рак]] [[Систем органа за варење|органа за варење]], [[mastitis|маститис]], одвикавање од [[дрога]] или [[детоксикација]] итд.<ref>[http://www.b92.net/superzena/zdravlje.php?yyyy=2013&mm=09&nav_id=756845 пробиотици лече...] ''b92.net-пробиотици'' (b92.net, 7, октобар 2013) </ref>