Гушење — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 16:
| MeshID = D001238
}}
'''Асфиксија, гушење, глад за кисоником''' (од {{јез-гр|речи '''ἀ''' — „без“ и '''σφύξη''' — „пулса“, буквално — „отсуство пулса“}}), ({{јез-лат|'''asphyxia'''}}), према медицинска дефиницији, стање
== Синоними или остале дефиниције ==
Ред 26:
Недостатка кисеоника и појава вишка угљен-диоксида у крви и ткивима, након компресије дисајних путева изазваним дављењем (нпр вешањем), затварањем лумена дисајних путева едемом слузокоже или аспирацијом страног садржаја или предмета, драстичан пад притисак у вештачкој атмосфери (у барокоморама, кесонима, подморницама или респираторном систему за вештачко дисање нпр код ронилаца) итд.
;Глад за кисеоником
Недостатак кисоника који се развија као резултат физичких утицаја, ометања дисање, са пратећим акутним поремећајима централног нервног система и циркулације крви ...или престанак спољашњег дисања изазван механичким узроцима, што има за последицу отежани или потпуни престанак дотока кисоника у организам и акумулације угљен-диоксида у њему.
Ред 35:
* Утопљења су најчешћи узрок смрти изазвана асфиксијом у старосној групи од 1 до 4 године.
* Странгулацијом или стазањем изазвана вешања, дављења и угушења најчешћа су у старосној групи од 35 до 44 година.
* Апирациона асфиксија најчешћа је код новорођенчади и мале деце. Њена учесталост је
;Самоубиства
Самоубиства изазвана вешањем релативно су ретка и чини мање од 5% случајева убистава широм САД. Она се по рангу налазе иза повреда нанетих ватреним оружјем, оштрицом механичког оруђа или сечива, и повреда нанетих тупим предметом.<ref>Graham MA, Hanzlick R. ''Asphyxia.'' In:. Forensic Pathology in Criminal Cases. 2nd ed. Carlsbad, Calif: Lexis Law Publishing; 1997.</ref>
Ред 56:
[[Датотека:Anilingus face sitting.jpg|200px|мини|Асфиксија изазвана притиском тела]]
[[Датотека:Drowning situations children CPSC.jpg|200px|мини|Ситуације у току којих може настати асфиксија течностима у деце]]
Странгулациона асфиксија или задављење, настаје као последица компресије крвних судова и дисајних путева врата и најчешће је изазвана дављењем -
Примена силе на предео врата која није резултат дејства тежине тела жртве дефинише са као дављење. Дављење може бити:
Ред 74:
;Аспирациона асфиксија
Аспирациону асфиксију може бити последица удисање течности или страних тела, у току болести или повреде, и не тако често завршава смртним исходом, ако се пацијенту благовреммено не укаже прва помоћ.
Код одраслих особа најчешће настаје након удисања болуса хране или другог страног материјала (нпр повраћаног садржај стомака), крви или крвног угрушка након трауме главе и врата, а код деце након удисаја делова ихрачака, зрневља и других предмета.
Ред 88:
Ропство ({{јез-енг|Cross-dressing}}), један је од уобичајених и најчешћих начини којим се може изазвати аутоеротска асфиксија ''(види слику)''.
{{clear}}
=== Асфиксија новорођенчади
Асфиксија новорођенчади може настати: пренатално у 51%, перипартално у
==== Пренатална ====
Овај облик асфиксије може узроковати:
* мајка (хипертензија изазвана трудноћом дијабет, анемија, респираторна и срчана инсуфицијенција),
*
* плод (конгениталне и хромозомске аномалије, странгулација пупчаника, хемолизне болест, АВ блок, срчана инсуфицијенција, застој интраутериног раста);
==== Перипартална ====
Ред 116:
* Ванплућним обољењима (дијафрагмална хернија, траума централног нервног система и кичменог стуба, парализа френичког живца, анемија, шок, урођене срчане мане и др.).
== Патофизиологија <ref>Michael A Graham ''Pathology of Asphyxial Death'' [http://emedicine.medscape.com/article/1988699-overview medscape]</ref> ==
[[Датотека:Procesi disanja.JPG|300px|мини|Процеси дисања]]
Дисање или респирација су сложени физиолошки процеси који се одвијају у неколико фаза. Нормални редослед је следећи:
Ред 136:
| '''[[Кисеоник]]''' ||<center>'''20,6''' — '''13,5'''<br />('''158''') — ('''158''') || <center>'''12.5''' — '''5,3'''<br />('''95''') — ('''40''')
|-
| '''[[Угљен-
|-
| '''[[Азот]]''' || <center>'''79,6''' — '''76,2'''<br />('''597''') — ('''572''') || <center>'''76,2''' — '''76,2'''<br />('''572''') — ('''572''')
Ред 144:
</center>
;Поремећај дисајног центра
Мозак је орган најосетљивији на недостатак кисеоника ([[Хипоксија|хипоксију]]) и обично обухвата процес застоја респирације са брадикардијом/асистолијом због хипоксијом индуковане дисфункције на нивоу дисајног (респираторног) центра у можданом стаблу.<ref>Randall BB, Paterson DS, Haas EA, Broadbelt KG, Duncan JR, Mena OJ, et al. ''Potential Asphyxia and Brainstem Abnormalities in Sudden and Unexpected Death in Infants.'' Pediatrics. 2013 Nov 11. [http://pediatrics.aappublications.org/content/early/2013/11/06/peds.2013-0700.abstract
;Улога ткивне хипоксије
Ткивна хипоксије може настати из неколико основних разлога.
* Прво, због недовољног садржаја кисеоника унутар артеријске крви, иако је крвни проток нормалан. Ово се обично дешава када се удише ваздух са смањеним притиском кисеоника у атмосфери.
* Друго, ако је проток кисоника у крви нормалан; међутим, крв не ослобађа кисеоник адекватно, или ћелије га адекватно не користе. Хемијска асфиксија као што је тровање угљен
* Треће, количина кисеоника је нормално, али постоји ограничење протока крви кроз органе/ткива, што има за последицу, недостатак допремања кисеоника и елиминацију угљен
;Улога ограниченог протока крви
| |||