Кефир — разлика између измена

23 бајта уклоњена ,  пре 4 године
Поправљено 5 веза користећи Dab solver
м (Разне исправке; козметичке измене)
(Поправљено 5 веза користећи Dab solver)
=== Припрема ===
 
За припрему воденог кефира су вам поред кристала потребни: стаклена тегла, вода (по могућству [[Минерална вода|минерална]], може и прокувана с чесме која се претходно прохладила на собној темеператури-нехлорисана), шећер (најбоље је изабрати неки нерафинирани, богат минералима, али опрезно обичан црни се по свом минералном саставу не разликује од белог), воће (обично се користе [[суво грожђе]] и пола [[limun|лимуна]]), цедиљка (избегавати металну) и газа. Кефир кристале убацити у теглу да покрију дно, додати воду и шећер (за храњење кристала 2-3 кашика на 1,5L-2L), додати суво грожђе (обично иду седам зрна на 2L воде, поред грожђа можете убацити и [[смоква|смокве]], [[шљива|шљиве]], [[брусницаBrusnica (вишезначна одредницаvoće)|брусницу]]...) због ферментације, пола лимуна (може и [[наранџа|поморанџа]], [[грејпфрут]] и сл.) због укуса, покрити теглу газом и одложити на чување. Прерада може трајати од 24 до 72 сата, у зависности од дужине прераде добија се слабији или јачи кефир и укус. Ферментација ће још зависити и од количине кефир кристала, собне температуре, временске дужине ферментације и врсте воћа. Добијени напитак ће бити благо газиран ([[Угљен-диоксид|-{CO}-<sub>2</sub>]]) и благо обојен, уз зависности од воћа, а по укусу се може осетити и блага нота алкохола; она настаје због ферментације сувог грожђа. По завршетку процедити кефир кристале и опрати их, па поновити поступак припреме напитка. Укуси се разликују тако да с припермом за почетак треба експериментисати и пронаћи "свој укус“. Кристали се јако брзо размнозавају, па вишак можете поклонити некоме.
 
=== Чување воденог кефира ===
* Побољшава искоришћавање нутријената из намерница; <ref>[http://istineilaziohrani.blogspot.com/2013/02/tibetanska-gljiva-koja-to-nije-kefir.html] ''кефир гљива која то није (istineilaziohrani.blogspot.com, 26, октобар 2013)''</ref>
* Јача имуни систем; <ref>[http://alternativa-za-vas.com/index.php/clanak/article/kefir ''чланак о кефиру (alternativa-za-vas.com, 26, октобар 2013)'']</ref>
* Помаже код болести желуца као што су [[гастритис]] и чир на [[желудац|желуцу]];<ref>[http://dijetaplus.com/kefir-lekoviti-napitak-cp/ dijetaplus.com - kefir-lekoviti-napitak] приступљено 3.2.2015. год</ref>;
* Смањује холестерол; <ref name="cafe" />
* Помаже код болести бубрега и жучи;
* Помаже у заустављању раста малигних станица;
* Нормализује метаболизам и потпомаже у скидању килограма;
* Помаже код [[несаница|несанице]], [[депресијаKlinička depresija|депресије]] регулише млитавост и уморност који су проузроковани [[стрес]]овима <ref>[http://www.gjb.hr/zdravlje/145-kefir-ono-sto-niste-znali http://www.gjb.hr/zdravlje/145-kefir-ono-sto-niste-znali kefir-ono-sto-niste-znali] ''kefir-ono-sto-niste-znali'' (www.gjb.hr, 29, октобар 2013)</ref><ref name="ѕсј" />;
* Помаже код [[бронхитис]]а и [[астма|астме]], лечи [[респираторне болести]];
* помаже код слабокрвности и слабој циркулацији;
== Разлика између кефира и јогурта ==
 
И кефир и јогурт су [[ферментацијаFermentacija (hrana)|ферментисани]] [[млечни производи]] с разликом у типовима добрих [[бактерија]]. Док јогурт обично садржи само два или три соја бактерија, кефир садржи много шири спектар пријатељских микроорганизама, укључујући и корисне гљивице које могу да разлажу лактозу (млечни шећер), што је кроз студије научно доказано.<ref name="Hertzler">{{cite journal |last=Hertzler| first=Steven R. | coauthors=Clancy, Shannon M. | title=Kefir improves lactose digestion and tolerance in adults with lactose maldigestion | journal=J Am Diet Assoc | volume=103 | issue=5 | publisher=Elsevier, Inc. |year=2003| month=May | url=http://www.adajournal.org/article/PIIS0002822303002074/abstract | doi=10.1053/jada.2003.50111 | accessdate = 10. 6. 2007. | pmid=12728216 | postscript=.|pages=582-587}}</ref> Што се тиче бактерија, кефир поред пет пута већег броја, садржи и неколико сојева ткз. "пријатељских бактерија" које обично не налазимо у јогурту (''[[Lactobacillus Caucasus]]'', ''[[Leuconostoc]]'', ''[[Acetobacter]]'' и ''[[Стрептококе|Streptococcus]]''). Стога док бактерије, које налазимо у јогурту само прођу кроз наш организам, бактерије из кефира насељавају нашу цревну флору; ове "добре бактерије" буквално чисте наше тело од "лоших бактерија" и других штетних ствари.<ref>[http://users.sa.chariot.net.au/~dna/kefirpage.html] ''кефир ''</ref> Јогурт садржи 100.000.000 (сто милиона) добрих бактерија, док кефир направљен на традивионалан начин садржи 100.000.000.000 (сто милијарди).<ref name="ИИ" /> Поред корисних бактерија ту су и квасаца (као што су [[Saccharomyces cerevisiae|-{''Saccharomyces''}-]] и [[Torula]]) који контролишу и елиминишу деструктивне патогене квасце из организма). Кефир је хранљивији и тарапеутски значајнији од јогурта, он садржи [[vitamin|витамине]], [[минерал]]е, комплетне протеине [[Esencijalna aminokiselina|есенцијалне аминокиселине]] и [[ензим]]е, посебно [[калцијум]], [[фосфор]], [[магнезијум]], [[В2]] и [[Cijanokobalamin|В12]], [[vitamin K|витамина К]], [[Ретинол|витамина А]] и [[Витамин Д|витамина Д]]. кекир је такође и богат [[триптофан]]ом, то је [[Esencijalna aminokiselina|есенцијална амино киселина]] која је познат по својим опуштајућем ефекату на нервни систем.<ref>[http://www.kefir.net/kefir-vs-yogurt/] ''кефир vs јогурт (www.kefir.net, 30, октобар 2013)''</ref> kefir se лакше вари чиме је изузетно добра и храњива намерница за труднице, малу децу, одрасле и особе које пате од хроничног умора и проблема с варењем.<ref>[http://www.kefir.net/] ''кефир'' (kefir.net, 30, октобар 2013)</ref> За разлику од јогурта кефир не садржи шећер у себи и лактозу.<ref>[http://simplyhealthyfam.blogspot.com/2011/03/kefir-vs-yogurt-put-this-on-your.html] ''kefir-vs-yogurt (simplyhealthyfam.blogspot.com, 30, октобар 2013)''</ref>. Кефир такође убрзава метаболизам, због чега је одличан суплемент у борби против вишка килограма.
 
== Важност корисних микроорганизама и пробиотских бактерија ==
 
Млечно-киселе бактерије (лактобактерије или пробиотичке бактерије) које живе у нашим цревима играју пресудну улогу у јачању имунитета и заштите организма од разних болесних стања. Према дефиницији [[Светска здравствена организација|Светске здравствене организације]] [[пробиотици]] су живи [[микроорганизми]] (тзв. “добре” бактерије) који, примењени у адекватној количини, имају повољан утицај на здравље домаћина. Пробиотици осигуравају потребне услове за нормално функционисање цревне микрофлоре и развој такозваних "добрих бактерија"
Истраживања показују да број бактерија које живе у човеку и на њему износи број људских ћелија на најмање десету потенцију. У систему за варење одраслог човека налазимо неколико килограма бактерија (X00 000 000 000 000 000 000) које према неким изворима сачињавају 80% нашег имунитета. У цревима налазимо и велик број нервних ћелија (100 000 000) које је приближно једнаке броју можданих ћелија, те се у цревима лучи и 95% важног неуротрансмитера серотонина. [[Серотонин]] умирује пробаву, те шаље поруке од црева према мозгу. Важан је за ментално здравље код [[депресијаKlinička depresija|депресије]], [[стрепња|анксиозности]] и сл. Поремећаји цревне флоре (лош бактеријски састав, прекобројно размножавање одређених патогених сојева бактерија, прекомерно размножавање гљивице [[candida albicans]]) према стручњацима могу узроковати осим тегоба с варењем и хроничне тегобе на неуролошком подручју. Тако су истраживања показала да су аутистичним особама заједнички озбиљни поремећаји цревне флоре. Пронађена су повезаност поремећаја цревне флоре са психолошким поремећајима као што су [[Хиперкинетички поремећај|ADHD]], [[дислексија|дислексије]], [[диспраксија|диспраксије]], [[аутизам]] и др.
 
Дугорочно, поремећаји цревне флоре узрокују поремећаје са искоришћавањем нутријената али и хронична тровања стварима које излучују патогене бактерије и гљивице. Врењем угљених хидрата настају и алкохоли те су таква стања посебно тешка за децу чији је мозак у развоју. Одатле још једна озбиљна опасност од слаткиша за дјецу. Аутистичне особе готово тренутно реагују на елиминацију слатког, [[глутен]]а и [[казеин]]а из прехране што потвђује колико је прехрана повезана с психолошким проблемима. Неуролошки проблеми узроковани [[дисбиоза|дисбиозом]], најпре се уочавају у тешкоћама психичких функција попут [[пажња|пажње]], и [[мисао|мишљења]].
 
Пробиотици лече и спречавају:
Надражен желудац, [[гастритис]], [[алергични ринитис]], [[стрепња|анксиозност]] и [[умор]], [[бактериска вагиноза|бактериску вагинозу]], дечије [[инфекција|инфекције]], [[дијареа]], [[екцеме]], неправилну [[пробава|пробаву]], [[гастроентеритис]], [[хипероксуларија|хипероксуларију]], [[кожне алергије]], [[дисајне алергије]], [[оштећења јетре]] изазвана употребом [[алкохол]]а, успорен или неправилан рад [[јетра|јетре]], [[органо-фосфоза|органо-фосфозу]], недостатак [[витамин Б|витамина Б]] комплекс, [[биолошко старење|старење]], метастазирање [[Рак (болест)|рака]], [[хиперхолестролемија|хиперхолестролемију]], ниски [[Имунски систем|имунитет]] и поремећај имунитета, [[пептични улцер]], [[стрес]], [[астма]] , [[дерматитис]], [[гљивичне инфекције]], [[инфламацијаЗапаљење|инфламације]], инфекције [[листерија]], [[остео артритис]], [[пнеумнококалне инфекције]], операције црева и [[систем органа за варење|дигестивног тракта]], инфекције отпорне на [[антибиотик]]е, [[кандидиоза|кандидиозу]], [[биларне болести]] и биларну опструкцију дигестивног тракта, [[колис]], [[колитис]], [[konjunktivitis|конјуктивитис]], [[цистична фиброза]], [[ентероколитис]], [[гастро интестиналне инфекције]] и болести, упале и инфекције [[органи за варење|органа за варење]], нус појаве код [[трансплатација|трансплатације]] [[јатра|јетре]], [[стрептококне инфекције|стрептококну инфекцију]] тип Б, инфекције изазване [[хирургија|хируршким]] захватима, [[прехлада|прехладу]] и [[грип]], [[чир на желуцу]], поремећаје производње [[мајчино млеко|мајчиног млека]], [[стрес]], отрованости [[пестициди]]ма, [[мултипла склероза|мултиплу скрелозе]], [[отров]]аности [[содијум нитрат]]ом, [[инфекције стрептококма]] групе А, предтретман за оперативне захвате, инфекције [[Уринарни систем|мокраћних путева]], [[рак (болест)|рак]] [[Систем органа за варење|органа за варење]], [[mastitis|маститис]], одвикавање од [[дрога]] или [[детоксикација]] итд.<ref>[http://www.b92.net/superzena/zdravlje.php?yyyy=2013&mm=09&nav_id=756845 пробиотици лече...] ''b92.net-пробиотици'' (b92.net, 7, октобар 2013)</ref>
 
== Микроорганизми у кефиру ==