Лика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 39:
* остали, већином Југословени - 3.618 (4,38%)
Лика је кроз цели XX век била изложена депопулацији узрокованој различитим факторима - аграрном пренасељеношћу, затим Првим и Другим свјетским ратом ([[усташе|усташки]] покољ Срба, а било је и доста људи у различитим покретима, [[Југословенска војска у отаџбини|четници]]ма и [[Народноослободилачка војска Југославије|партизани]]ма), потом исељавањем становништва у развијенија подручја и на крају у грађанском рату [[1991]]-[[1995]]. на крају ког је у акцији „[[Операција Олуја|Олуја]]“
Након поновног насељавања у [[18. век]]у, Лика је постала национално изразито мјешовито подручје, с готово подједнаким бројем хрватског и српског становништва. По етничком саставу могу се издвојити два основна подручја: западни дио (Бриње, Госпић, Оточац и Перушић) у којем доминирају Хрвати, те источни дио (Доњи Лапац, Грачац и [[Кореница]]), гдје су већину становништва чинили Срби. Упркос сталном исељавању и етничком чишћењу током [[Рат у Хрватској|рата]] 1991-1995, та се подјела и данас може уочити. Срби су и према попису из [[2001]]. године већина у општинама Доњи Лапац и [[Општина Врховине|Врховине]], а чине значајан удио у општинама Грачац, Плашки, [[Плитвичка језера|Плитвичка Језера]] и [[Удбина]]. Насупрот томе, на подручју Госпића и Оточца Хрвати чине преко 90 % становништва.
|