Швајцарска гарда — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Filling in 8 references using Reflinks |
||
Ред 1:
[[Датотека:Rom, Vatikan, Soldaten der Schweizer Garde.jpg|десно|мини|Гардисти]]
'''Епископска Швајцарска гарда''' или '''Ватиканска гарда''' ({{јез-нем|Schweizergarde}}, {{јез-ит|Guardia Svizzera Pontificia}}, [[Латински језик|лат.]] ''Pontificia Cohors Helvetica'' или ''Cohors Pedestris Helvetiorum a Sacra Custodia Pontificis'') је најмалобројнија и једна од најстаријих војски у свету и у папиној је служби.<ref>
На идеју о заштити [[Света столица|Свете столице]] дошао је [[папа Јулије II]] (1503—1513). То је било време када је велики број војника најамника живео од ратовања, па се често догађало да се плаћеници предомисле и пређу на страну другог господара. Швајцарски војници су били на добром гласу због храбрости и оданости владару који их узме у службу. [[Папа Јулије II]] [[21. јануар]]а [[1506]]. званично установљава [[Ватикан]]ску гарду у чије је редове примио само војнике из [[Швајцарска|Швајцарске]].<ref>
Њу од оснивања чине 4 официра, 23 подофицира, 80 војника, 2 добошара и један капелан (војни свештеник), и тај број се одржао до данас. Због [[хелебарда|хелебарде]] ([[копље|копља]] које испод металног врха има секиру с једне, а наоштрену куку с друге стране) зову их још и хелебардаши.
Да би неко ступио у гардијску службу први услов је да је држављанин [[Швајцарска|Швајцарске]],
затим не сме бити млађи од 19 ни старији од 30 година, нити нижи од 174-{cm}-, мора бити неожењен и католичке вере. Такође мора да поседује диплому средње школе или више образовање.<ref>
Њихова пругаста униформа плаво-жуто-црвене боје састоји се из 154 дела и ручно се шије. Погрешно се верује да ју је осмислио [[Микеланђело Буонароти|Микеланђело]], ту униформу осмислио је [[Жил Репон]].<ref>
== Швајцарска гарда и њена историја ==
Ред 17:
Једна од главних епизода у историји Швајцарске гарде била је одбрана ([[10. август]]а [[1792]]) код палате [[Тиљерије]] у [[Париз]]у током [[Француска револуција|Француске револуције]]. Гарда од 500 људи борила се до последњег човека против побуњенога народа. Овај херојски чин обележен је импресивним спомеником званим Луцернски лав (''Le Lion de Lucerne'') којег је дизајниро [[Бертел Торвалдсон]] у граду [[Луцерн]], у [[Швајцарска|Швајцарској]]. Под француским револуционарима ова гарда је укинута али је [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] у својим редовима још увек имао неколико пукова који су практично уништени у [[Наполеонова инвазија на Русију|походу на Русију]] [[1812]].
У Јулској револуцији [[1830]]. године Швајцарска гарда је масакрирана после чега је трајно и укинута. Швајцарски устав из 1874. године забрањује унајмљивање гарде од стране других сила. Добровољна партиципација у страним војскама је настављена до 1927. године.<ref>
== Извори ==
|