Швајцарска гарда — разлика између измена

Filling in 8 references using Reflinks
(Filling in 8 references using Reflinks)
[[Датотека:Rom, Vatikan, Soldaten der Schweizer Garde.jpg|десно|мини|Гардисти]]
'''Епископска Швајцарска гарда''' или '''Ватиканска гарда''' ({{јез-нем|Schweizergarde}}, {{јез-ит|Guardia Svizzera Pontificia}}, [[Латински језик|лат.]] ''Pontificia Cohors Helvetica'' или ''Cohors Pedestris Helvetiorum a Sacra Custodia Pontificis'') је најмалобројнија и једна од најстаријих војски у свету и у папиној је служби.<ref>[{{cite web|url=http://www.wisegeek.com/what-is-the-swiss-guard.htm |title=What is the Swiss Guard? (with picture)<!-- Bot|publisher=Wisegeek.com generated title|date=2015-07-24 |accessdate=2015-08->]10}}</ref>
 
На идеју о заштити [[Света столица|Свете столице]] дошао је [[папа Јулије II]] (1503—1513). То је било време када је велики број војника најамника живео од ратовања, па се често догађало да се плаћеници предомисле и пређу на страну другог господара. Швајцарски војници су били на добром гласу због храбрости и оданости владару који их узме у службу. [[Папа Јулије II]] [[21. јануар]]а [[1506]]. званично установљава [[Ватикан]]ску гарду у чије је редове примио само војнике из [[Швајцарска|Швајцарске]].<ref>[{{cite web|url=http://www.vatican.va/roman_curia/swiss_guard/swissguard/storia_en.htm |title=The Swiss Guard - History<!-- Bot|publisher=Vatican.va generated title|date= |accessdate=2015-08->]10}}</ref>
 
Њу од оснивања чине 4 официра, 23 подофицира, 80 војника, 2 добошара и један капелан (војни свештеник), и тај број се одржао до данас. Због [[хелебарда|хелебарде]] ([[копље|копља]] које испод металног врха има секиру с једне, а наоштрену куку с друге стране) зову их још и хелебардаши.
 
Да би неко ступио у гардијску службу први услов је да је држављанин [[Швајцарска|Швајцарске]],
затим не сме бити млађи од 19 ни старији од 30 година, нити нижи од 174-{cm}-, мора бити неожењен и католичке вере. Такође мора да поседује диплому средње школе или више образовање.<ref>[{{cite web|url=http://www.vatican.va/roman_curia/swiss_guard/swissguard/ammissione_en.htm |title=The Swiss Guard - Admission Requirements<!-- Bot|publisher=Vatican.va generated title|date= |accessdate=2015-08->]10}}</ref> Они потписују уговор на две године уз могућност да га обнове, али се то догађа ретко, па после две године 70% њих напушта службу. Полажу заклетву [[6. мај]]а као подсећање на дан опсаде [[Рим]]а [[1527]]. године када је погинуло 147 гардиста. Обавезују се да ће верно и са поштовањем чувати папу и његове наследнике. 2009. године Швајцарски командант Данијел Анриг, наговестио је да би гарда могла да регрутује и жене једнога дана.<ref>[{{cite web|last=Popham |first=Peter |url=http://www.independent.co.uk/news/world/europe/women-may-join-papal-swiss-guard-1680411.html |title=Women may join papal Swiss Guard - Europe - World - |publisher=The Independent<! |date=2009-05-07 Bot generated title |accessdate=2015-08->]10}}</ref><ref>[{{cite web|url=https://archive.is/20120722124738/www.allvoices.com/news/3153397-switzerland-guard |title=Vatican Swiss Guards consider opening to women<!-- Bot|publisher=Archive.is generated title|date= |accessdate=2015-08->]10}}</ref>
 
Њихова пругаста униформа плаво-жуто-црвене боје састоји се из 154 дела и ручно се шије. Погрешно се верује да ју је осмислио [[Микеланђело Буонароти|Микеланђело]], ту униформу осмислио је [[Жил Репон]].<ref>[{{cite web|url=http://www.vatican.va/roman_curia/swiss_guard/swissguard/divisa_en.htm |title=The Swiss Guard - The Uniform of the Swiss Guards<!-- Bot|publisher=Vatican.va generated title|date= |accessdate=2015-08->]10}}</ref> Обични војници на шлему носе перје црвене боје, црно је на шлемовима добошара, бела означава подофицире, а љубичаста официре. Перје се набавља у [[Јужноафричка Република|Јужној Африци]], а обнавља се сваке три године, а боји га и обликује мајстор из [[Фиренца|Фиренце]].
 
== Швајцарска гарда и њена историја ==
Једна од главних епизода у историји Швајцарске гарде била је одбрана ([[10. август]]а [[1792]]) код палате [[Тиљерије]] у [[Париз]]у током [[Француска револуција|Француске револуције]]. Гарда од 500 људи борила се до последњег човека против побуњенога народа. Овај херојски чин обележен је импресивним спомеником званим Луцернски лав (''Le Lion de Lucerne'') којег је дизајниро [[Бертел Торвалдсон]] у граду [[Луцерн]], у [[Швајцарска|Швајцарској]]. Под француским револуционарима ова гарда је укинута али је [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] у својим редовима још увек имао неколико пукова који су практично уништени у [[Наполеонова инвазија на Русију|походу на Русију]] [[1812]].
 
У Јулској револуцији [[1830]]. године Швајцарска гарда је масакрирана после чега је трајно и укинута. Швајцарски устав из 1874. године забрањује унајмљивање гарде од стране других сила. Добровољна партиципација у страним војскама је настављена до 1927. године.<ref>[{{cite web|url=http://www.encyclopedia.com/topic/Swiss_Guards.aspx |title=Swiss Guards Facts, information, pictures |&#124; Encyclopedia.com articles about Swiss Guards<!-- Bot|publisher=Encyclopedia.com generated title|date= |accessdate=2015-08->]10}}</ref><ref>[{{cite web|author=John Pike |url=http://www.globalsecurity.org/military/world/europe/va-swiss-guard.htm |title=Swiss Guard<!-- Bot|publisher=Globalsecurity.org generated title|date= |accessdate=2015-08->]10}}</ref>
 
== Извори ==