Википедија

Уставни суд Републике Србије — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{радови у току}}
{{Политички систем Србије}}
'''Уставни суд Републике Србије''' је [[суд]]самосталан и независан државни орган који одлучујештити уставност и законитост и људска и мањинска права и о:слободе.
# сагласности [[закон]]а, [[статут]]а [[аутономна покрајина|аутономних покрајина]], других прописа и општих аката с [[Устав]]ом;
# сагласности [[пропис]]а и општих аката републичких органа са законом;▼
# сагласности свих осталих прописа, колективних уговора као општих аката и других општих аката са законом и другим републичким прописом;
# сукобу надлежности између судова и других органа;▼
# сагласности статута или другог општег акта политичке странке или друге политичке организације с Уставом и законом;
# забрани рада [[политичка партија|политичке странке]] или друге политичке организације;
# изборним споровима који нису у надлежности судова или других државних органа.
 
[[Уставни суд]] оцењује уставност закона и уставност и законитост прописа и других општих аката који су престали да важе, ако од престанка важења до покретања поступка није протекло више од једне године.
 
Појединци, предузећа, затим политичка, синдикална и друга удружења која делују на подручју [[Србија|Републике Србије]] могу Уставном суду подносити уставне жалбе и иницијативе за оцену уставности одређених правних прописа.
 
Уставни суд има девет [[судија]], и одлучује већином гласова судија. Одлука Уставног суда је општеобавезна и извршна. У случају потребе, извршење одлуке Уставног суда обезбеђује [[Влада Републике Србије|Влада]].
 
== Историјат ==
Линија 24 ⟶ 11:
Положај и састав Уставног суда, избор судија, као и надлежности Суда одређени су на основу Устава, док су организација суда, начин рада и одлучивања, као и врсте поступака пред Судом ближе одређени Законом о Уставном суду (Службени гласник РС, бр. 109/2007) и Пословником о раду Уставног суда (Службени гласник РС, бр. 24/2008 и 27 /2008).
 
== Надлежност ==
== Састав и организација ==
 
Уставни суд одлучује о:
* сагласности закона и других општих аката са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима,
* сагласности потврђених међународних уговора са Уставом,
▲#* сагласности [[пропис]]а идругих општих аката републичких органа са законом;,
* сагласности статута и општих аката аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе са Уставом и законом,
* сагласности општих аката организација којима су поверена јавна овлашћења, политичких странака, синдиката, удружења грађана и колективних уговора са Уставом и законом.
 
 
Уставни суд:
▲#* сукобурешава сукоб надлежности између судова и других државних органа;,
* решава сукоб надлежности између републичких органа и покрајинских органа или органа јединица локалне самоуправе,
* решава сукоб надлежности између покрајинских органа и органа јединица локалне самоуправе,
* решава сукоб надлежности између органа различитих аутономних покрајина или различитих јединица локалне самоуправе,
7.* Одлучивањеодлучује о изборним споровима за које законом није одређена надлежностинадлежност судова;,▼
* врши и друге послове одређене Уставом и законом.
 
Уставни суд одлучује о забрани рада политичке странке, синдикалне организације или удружења грађана.
 
Уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
 
== Састав ==
 
Уставни суд, као самосталан и независан државни орган, има 15 судија, изабраних и именованих на мандат од 9 година, уз могућност још једног поновног избора или именовања. Пет судија бира Народна скупштина РС од десет кандидата које предложи председник Републике, пет судија именује председник Републике од десет кандидата које предложи Народна скупштина, а пет судија именује Општа седница Врховног касационог суда Србије, између десет кандидата које на заједничкој седници предложе Високи савет судства и Државно веће тужилаца.
Линија 38 ⟶ 47:
Послове стручне обраде уставноправних питања из надлежности Уставног суда, друге послове из надлежности Уставног суда, као и правне, финансијске и опште послове за потребе суда обавља Стручна служба Уставног суда, којом руководи секретар Уставног суда. Стручну службу Уставног суда чине: Служба за послове из надлежности Уставног суда; Служба председника Уставног суда; Служба за опште и финансијске послове.
 
== НадлежностПоступак ==
 
Надлежности Уставног суда, утврђене Уставом, могу се сврстати у неколико група и то:
 
1. Нормативна контрола – контрола уставности и законитости општих правних аката, која подразумева контролу уставности и законитости свих општих правних аката у правном поретку Републике Србије, а тиче се: одлучивања о сагласности закона и других општих аката са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима; одлучивања о сагласности потврђених међународних уговора са Уставом; одлучивања о сагласности других општих аката са законом; одлучивања о сагласности статута и општих аката аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе са Уставом и законом; одлучивања о сагласности општих аката организација којима су поверена јавна овлашћења, политичких странака, синдиката, удружења грађана и колективних уговора са Уставом и законом;
Савремени уставни систем Републике Србије добио је у Уставу један мешовит систем контроле уставности и законитости прописа, у којем истовремено егзистирају и накнадна (репресивна) и претходна (превентивна) контрола уставности закона.
 
2. Поступање у споровима о сукобу надлежности, кад Уставни суд решава: о сукобу надлежности између судова и других државних органа; о сукобу надлежности између републичких органа и покрајинских органа или органа јединица локалне самоуправе; о сукобу надлежности између органа различитих аутономних покрајина или различитих јединица локалне самоуправе;
 
3. Заштита територијалне аутономије и локалне самоуправе, која се остварује путем права жалбе Уставном суду органа, одређеног статутом аутономне покрајине или општине, на појединачни акт или радњу државног органа или органа јединице локалне самоуправе, којима се онемогућава обављање надлежности аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе; и покретањем поступка за оцену уставности (законитости) закона или другог општег акта органа Републике Србије или јединице локалне самоуправе којим се повређује право на покрајинску аутономију или локалну самоуправу;
 
4. Одлучивање о забрани рада политичке странке, синдикалне организације и удружења грађана, чије је деловање усмерено на насилно рушење Уставног поретка, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње;
 
5. Одлучивање о забрани верске заједнице, чије деловање угрожава право на живот, право на психичко и физичко здравље, права деце, право на лични и породични интегритет, право на имовину, јавну безбедност и јавни ред или ако изазива и подстиче верску, националну и расну нетрпељивост;
6. Одлучивање о повреди Устава од стране председника Републике;
▲7. Одлучивање о изборним споровима за које законом није одређена надлежности судова;
8. Одлучивање по уставним жалбама; по жалбама на одлуке у вези са потврђивањем мандата народних посланика; по жалбама на одлуку о престанку судијске функције; по жалбама на одлуке о престанку дужности јавног тужиоца или заменикајавног тужиоца; по жалбама против одлуке Високог савета судства;
 
== Покретање поступка ==
 
Поступак пред Уставним судом покреће се предлогом, захтевом, уставном жалбом и другом жалбом, односно другим актом, као и иницијативом, који се подносе искључиво писмено и не могу се изјавити усмено на записник код Уставног суда, нити се могу послати електронском поштом, телефаксом ни телеграмом.
Поступак пред Уставним судом води се на српском језику уз употребу ћириличног писма, у складу са чланом 10 Устава Републике Србије, а службена употреба других језика и писама дозвољена је у складу са законом који уређује употребу тих језика и писама.
У поступку пред Уставним судом не плаћа се такса.
 
== Учесници у поступку ==
 
Учесници у поступку пред Уставним судом су:
1) државни органи, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, народни посланици, у поступку за оцену уставности или законитости, као овлашћени предлагачи;
 
12) државни органи,свако органипо аутономнихчијој покрајинаје ииницијативи јединицапокренут локалне самоуправе, народни посланици, у поступкупоступак за оцену уставности или законитости, као овлашћени предлагачииницијатор;
3) доносилац закона, статута аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе и другог општег акта који је предмет оцењивања уставности или законитости, као и стране које су закључиле колективни уговор;
2) свако по чијој је иницијативи покренут поступак за оцену уставности или законитости, као иницијатор;
34) доносилац законаполитичка странка, статутасиндикална аутономнеорганизација покрајине,или односноудружење јединицеграђана локалнечији самоуправеје истатут другогили општегдруги актаопшти који јеакт предмет оцењивања уставности или законитости, као иили странео којечијој сусе закључилезабрани колективнирада уговородлучује;
5) верска заједница о чијој се забрани рада одлучује;▼
4) политичка странка, синдикална организација или удружење грађана чији је статут или други општи акт предмет оцењивања уставности или законитости или о чијој се забрани рада одлучује;
6) свако по чијем се захтеву води поступак за одлучивање о изборном спору за које законом није одређена надлежност судова, као и орган за спровођење избора у вези са чијом изборном активношћу се покреће спор;▼
▲5) верска заједница о чијој се забрани рада одлучује;
7) државни и други органи који прихватају, односно одбијају надлежност, као и свако ко због прихватања, односно одбијања надлежности није могао да оствари своје право;▼
▲6) свако по чијем се захтеву води поступак за одлучивање о изборном спору за које законом није одређена надлежност судова, као и орган за спровођење избора у вези са чијом изборном активношћу се покреће спор;
8) Влада, Републички јавни тужилац и орган надлежан за упис у регистар политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница, у поступку за забрану рада политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница;▼
▲7) државни и други органи који прихватају, односно одбијају надлежност, као и свако ко због прихватања, односно одбијања надлежности није могао да оствари своје право;
9) подносилац уставне жалбе, као и државни орган, односно организација којој су поверена јавна овлашћења против чијег је појединачног акта или радње изјављена уставна жалба;▼
▲8) Влада, Републички јавни тужилац и орган надлежан за упис у регистар политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница, у поступку за забрану рада политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница;
10) орган одређен статутом аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе у поступку по жалби, ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, као и орган против чијег је појединачног акта или радње изјављена жалба;▼
▲9) подносилац уставне жалбе, као и државни орган, односно организација којој су поверена јавна овлашћења против чијег је појединачног акта или радње изјављена уставна жалба;
11) Народна скупштина и председник Републике када се одлучује о постојању повреде Устава у поступку за његово разрешење;▼
▲10) орган одређен статутом аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе у поступку по жалби, ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, као и орган против чијег је појединачног акта или радње изјављена жалба;
12) судије, јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца у поступку по жалби на одлуку о престанку функције, као и орган који је донео одлуку о престанку функције;▼
▲11) Народна скупштина и председник Републике када се одлучује о постојању повреде Устава у поступку за његово разрешење;
13) друга лица ускладу са законом.▼
▲12) судије, јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца у поступку по жалби на одлуку о престанку функције, као и орган који је донео одлуку о престанку функције;
▲13) друга лица ускладу са законом.
 
У поступку пред Уставним судом орган или организацију представљају њихови овлашћени представници, а, такође, и лица која овласти учесник у поступку.
 
== Одлучивање ==
== Начин рада и одлучивања ==
 
О питањима из своје надлежности Уставни суд одлучује на седници.
Линија 88 ⟶ 76:
Одлучивање у Уставном суду одвија се на принципу зборности, а одлуке се доносе већином гласова свих судија и, изузетно, двотрећинском већином гласова.
У свом раду Уставни суд доноси одлуке, решења и закључке. Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће.
 
== Види још ==
* [[Врховни касациони суд Републике Србије]]
* [[Управни суд Републике Србије]]
 
== Извори ==
{{Извори}}
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.ustavni.sud.rs/ Службена страница Уставног суда Републике Србије]
 
[[Категорија:Судство Србије]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Уставни_суд_Републике_Србије”