Конак кнегиње Љубице — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 28:
== Историјат ==
До 1829. године тај двор је употребљаван за становање, али с обзиром на његову старост и оронулост, [[Милош Обреновић|кнез Милош]] је одлучио да сазида други конак. Нови конак, како је зван у време грађења, био је већи и репрезентативнији од Господарског, јер је требало и да посведочи о нараслој економској моћи и учвршћеној власти Милоша Обреновића после добијања Хатишерифа 1830. године.
Конак кнегиње Љубице један је од најрепрезентативнијих сачуваних примера грађанске архитектуре прве половине [[19. век]]а у Београду. Грађен је у периоду од [[1829]]-[[1830]]. године. Према замисли кнеза Милоша, требало је да има двојаку намену, да буде стан његове породице, [[љубица Обреновић|кнегиње Љубице]] и синова [[Милан Обреновић (кнез)|Милана]] и [[Михаило Обреновић|Михаила]], каснијих српских кнезова, а у исто време и двор за резиденцију. Изграђен је по идејама и под надзором [[Никола Живковић (Хаџи-Неимар)|Хаџи-Николе Живковића]], пионира српског неимарства.
Линија 36 ⟶ 37:
== Положај ==
Конак кнегиње Љубице налази се на углу улица Кнеза Симе Марковића и Краља Петра, некадашњих улица Богојављанске и Дубровачке, у једном од најстаријих делова Београда. Преко пута данашње Саборне цркве налазио се стари кнежев дворац и простирао се, отприлике, од улаза у сaдашњу зграду Патријаршије до баште данашњег Конака кнегиње Љубице.
Конак кнегиње Љубице смештен је у слободни простор, у центар велике баште, првобитно ограђен високим зидом, као и остале грађевине овог типа и окружен зеленилом. Имао је спољaшње двориште у које се улазило кроз колску капију, као и пространу унутрашњу башту према Косанчићевом венцу. Главном фасадом, којом доминира еркер диванхане, Конак је окренут према реци Сави. == Архитектура ==
| |||