Први никејски сабор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
Нема описа измене |
||
Ред 4:
'''Први васељенски сабор''' је био одржан у [[Никеја|Никеји]] [[325]]. године у време Св. цара [[Константин Велики|Константина Великог]]. Овај Сабор је био сазван да отклони забуну коју је својим кривим учењем створио [[Арије]], свештеник из [[Александрија|Александрије]].
Он је, наиме, распростирао учење, као да је [[Исус|Христос]] у времену створен од [[Бог]]а, и да није превечни [[Sin Božji|Син Божји]], раван по битности [[Бог Отац|Богу Оцу]]. На овом Сабору учествовало је 318 [[црквени оци|светих отаца]]. Сабор је осудио учење Аријево и Арија предао [[Анатема|анатеми]], пошто није хтео да се покаје. Још је Сабор коначно утврдио [[
На Првом васељенском сабору били су многи знаменити светитељи, међу којима су се нарочито истицали: [[Свети Никола|Св. Николај Мирликијски]], [[Свети Спиридон|Св. Спиридон]], [[Атанасије Александријски|Св. Атанасије]], [[Ахил Лариски|Св. Ахилије]], [[Пафнутије Исповедник]], [[Јаков Нисибијски|Св. Јаков Нисивијски]], [[Макарије Јерусалимски]], [[Александар Александријски]], [[Евстатије Антиохијски]], [[Евсевије Цезарејски|Јевсевије Кесаријски]], [[Митрофан Цариградски]], [[Јован Персијски]], [[Аристак Јерменски]], и други многи са Истока. Са Запада пак присуствовали су: [[Осија Кордовски]], [[Теофил Готски]], [[Сесилијан Картагенски]], и други.
Главни посао овог Сабора, дакле, био је утврђење [[
Спомен и похвала светим оцима Првог васељенског сабора врши се у недељу пред [[Духови (празник)|Духове]], или у VII недељу по [[Ускрс|Васкрсу]].
| |||