Велика Кладуша — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 27:
{{...}}
=== Други свјетски рат ===
Крајем јуна 1941. године усташе су похапсиле много Срба у селима Маљевцу и Цетинграду, срез Слуњ, у Широкој Рјеци и свим осталим селима општине Крстиње, срез Војнић. Довезли су их камионима у Велику Кладушу и у православној цркви поклали ножевима.<ref>Дупан Вергаш, из Широке Ријеке, срез Војнић, Београд 22.1.1942. год.</ref>
Само из села Маљевца једном су поубијали чекићем у главу око 400 жена и деце.<ref>Милан Бошњак, обућар из Маљевца, срез Слуњ, Београд 16.9.1941. год.</ref>
У мучењу и убијању деце усташе су имале своје нарочите методе као и код људи и жена. У Цетинграду срез Слуњ, један очевидац овако описује страдање српске деце и њихових родитеља. „Усташе су похватале неколико стотина жена, деце и стараца и одвели их у Велику Кладушу. Ту су их затворили у цркву и тукли маљевима и кундацима. Када се спустила ноћ одвели су их у ровове и поубијали. Жене и децу нису убијали из пушака, него су их клали ножевима и притукли маљевима. Најпре су поубијали децу пред очима матера, а затим мајке. У близини тих ровова нашли су се неки људи и жене скривени у кућама. Они су чули ужасан јаук и врисак деце и жена, док су их усташе бацале у ровове, чули су се повици деце како моле мајке да се мало одмакну, јер им је тесно. Неку су децу засули живу кречом па онда земљом.<ref>Лаза Бркић и Милош Ковачевић, земљ. из Цетинграда, срез Слуљ, Београд 1. VIII 1942. год. (К)</ref>
| |||