Битка на Јеловој гори — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 30:
Након [[капитулација Италије]], ситуација на југословенском ратишту се драматично преокренула у партизанску корист. Партизани су од италијанске војске запленили велике количине оружја. Британско и америчко призанавање партизана за једину савезничку силу на [[Техеранска конференција|Техеранској конференцији]] дала је нови полет партизанским јединицима. Са пролећа 1944. почела је да стиже и савезничка војна и материјална помоћ. На [[Источни фронт (Други светски рат)|Источном фронту]], Црвена армија је брзо неутралисала [[Румунија|Румунију]] и [[Бугарска|Бугарску]] и приближавала се југословенској граници.
 
Србија је била стратешки важна за Немце јер се долинама [[Вардар]]а, [[Јужна Морава|Јужне]] и [[Велика Морава|Велике Мораве]] могла лако извући немачка [[група армија Е]]. Немци су за за одбрану у Србије ослањали на до лета 1944. ослањали на превентивне офанзиве спроведене у садејству са бугарском војском и локалним антикомунистичким формацијама: [[југословенска војска у отаџбини|четницима Драгољуба Михаиловића]], [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српским добровољачким корпусом]], [[Муслиманскамуслиманске милицијамилиције|муслиманском милицијом]] и [[Руски заштитни корпус|Руским заштитним корпусом]]. Осовинске акције су само успориле, али не и задржале партизански продор, који се ипак десио након [[Андријевичка операција|Андријевичке]] и [[Дурмиторска операција|Дурмиторске операције]]. Велики совјетски успеси на Источном фронту су присилили Немце да главнину својих јединица преместе ближе бугарској и румунској граници, док су се у одбрану западних граница Србије уздали у [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген|дивизију Принц Еуген]], четнике и квислинге.
 
Са друге стране, војно-политичка ситуација је све више упућивала четнике Драгољуба Михаиловића да сарађују са немачким и квинслиншким јединицима, иако су ту сарадњу покушавали да сакрију. Непријатељства између четника и Немаца су била краткотрајна у периоду од фебруара до маја и то углавном на територији Шумадије, док је немачко-четничка сарадња интезивирана у другим деловима Србије угроженој деловањима партизана.{{sfn|Борковић|1979b|pp=325}} Главни иницијатор уједињења српских националистичких групација био је специјални Хитлеров опуномоћених за југоисточну Европу [[Херман Нојбахер]].{{sfn|Борковић|1979b|pp=326}} Од марта до августа вођено је више преговора између четника са једне стране и Немаца и представника Недићевог режима. Драгослав Рачић је марта 1944. склопио споразум о сарадњи Недићеве владе са четницима.{{sfn|Борковић|1979b|pp=327}} Крајем априла 1944. у селу [[Трбушани]]ма [[Мирослав Трифуновић]], [[Живко Топаловић]] и [[Предраг Раковић]] су преговарали са [[Милан Аћимовић|Миланом Аћимовићем]] и Нојбахеровим изаслаником Рудолфом Штеркером.{{sfn|Борковић|1979b|pp=327}} Маја 1944. Трифуновић се у селу [[Брђани (Горњи Милановац)|Брђанима]] преговорао са [[Димитрије Љотић|Димитријем Љотићем]].{{sfn|Борковић|1979b|pp=327}}