Штерн-Герлахов експеримент — разлика између измена

'''Штерн-Герлахов експеримент''' је експеримент којим је демонстрирана квантна природа [[спин]]а честице. Експеримент се заснива на пропуштању снопа атома кроз нехомогено [[магнетно поље]] и посматрању цепања снопа на заклону. Иако се експеримент често везује са открићем спина електрона, он је заправо креиран тако да испита квантованост орбиталног угаоног момента што је постулирано у [[Боров модел атома|Боровој теорији атома]].<ref>[http://physics.mq.edu.au/~jcresser/Phys301/Chapters/Chapter6.pdf Particle Spin and the Stern-Gerlach Experiment], ЈamesЈаmes Creaser, Департман за физику и астрономију, Универзитет Macquarie, Сиднеј, Аустралија, приступљено: 12. август 2015.</ref>

Овај оглед су први пут су извели физичари [[Ото Штерн]] и [[Волтер Герлах]] [[1922]]. године, по којима је експеримент и назван. Штерн-Герлахов експеримент је првобитно био урађен на атомима [[сребро|сребра]]. Године [[1927.]]. Филипс и Тејлор су експеримент поновили са атомима [[водоник]]а, а од тад је урађен и са другим елементима. На основу Штерн-Герлаховог експеримента, Уленбек и Гоулдсмит су као теоретско објашњење претпоставили постојање унутрашњег момента импулса, тј. претпоставили су постојање новог квантног броја, названог [[спин]]. Постојање унутрашњег моемента импулса имплицирало би постојање одговарајућег унутрашњег магнетног момента, па ће атом и у основном стању интераговати са магнетним пољем.<ref name="a">Физика атома, Ј. Пурић, И. Дојчиновић, стрpp. 213-215, Завод за уџбенике, Београд, {{page|year=2013, ISBN |isbn=978-86-17-17991-3|pages=}}</ref>

OдавдеОдавде би се, пошто је ''-{l}-'' цео број, очекивало да се сноп атома водоника или сребра у нехомогеном пољу мора цепати на непаран број делова. Међутим, у експерименту је добијено цепање сноп на два дела. EкспериментЕксперимент је потврдио просторно квантовање, али се резултати нису могли објаснити орбиталним моментом импулса, те је закључено да атом пора поседовади још неки други момент импулса који ће имати доминантни ефекат у нехомогеном магнетном пољу. Тај момент импулса би исто морао бити квантована физичка величина и морао би да за атоме водоника или сребра има само две могуће вредности. Тај момент импулса је назван унутрашњи или [[спин|спински момент импулса]], а њему одговарајући магнетни момент је назван спински магнетни момент.<ref name="a" />