Дарма — разлика између измена

189 бајтова додато ,  пре 4 године
{{Будизам}}
 
У будистичким текстовима се срећу различита значења пали термина дхамма''dhamma'', од којих су нека: закон, учење, правило, исправност, узрочност, појава, честица (конститутивни чинилац појавног света, налик атому[[атом]]у).<ref name="Будистички речник">Dhamma, Њанатилока, Будистички речник, Пешић и синови, Београд, 1996.</ref> Прецизнија одређење свих тих значења посебно је разрадио [[БуддхагхосаБудагоса]] (5. век), издвајајући четири главна значења дхаммедхаме<ref name="Filozofijski rečnik"/>:
* учење,
* врлина,
* космички закон и
* појава „лишена истинског битка“.
 
=== Учење ===
Највише се истиче прво значење, при чему се подразумева Будина дарма, ослобађајући закон који је открио и објавио [[Буда]].<ref name="Будистички речник"/> Дхамма у онтолошком смислу претходи Буди, који представља њену манифестацију. Буде долазе и одлазе, али се дхамма, у свом изворном облику, протеже у бескрај. У том контексту она је у извесном смислу аналогна грчком појму [[логос]]а.<ref name="Rečnik budizma"/> Будући да излажу истину дхамме, Будине беседе се скупно означавају као дхамма. Живот који се живи у складу са истином коју је изложио Буда је живот прожет дхаммом.
 
Дарма се често користи у значењу учења, при чему се подразумева Будина дарма, ослобађајући закон који је спознао и објавио [[Буда]].<ref name="Будистички речник"/>
{{цитат3|Чак и владар света, истинољубив и праведан краљ, не влада својом земљом сам, већ уз себе има још једног владара. То је дхамма, закон праведности.|[[Сидарта Гаутама|Готама Буда]]<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an03-014.html#n1 Anguttara nikaya, Cakkavatti sutta]</ref>}}
 
Будући да излажу истину дхамме, Будине беседе се скупно означавају као дхамма. [[Дарма-чакра|ДхаммаТочак ћаккадарме]] (точак закона) означава Будино стављање у покрет точка закона објављењем учења о [[четири племените истине]].
Значења [[узрочност]] и узрочник важна су посебно за будистичку теорију о појавној природи света (види: [[будистичка терминологија|абхидхама]]). У извесном смислу дхамма значи појаву и одговара грчком термину [[појава|феномен]]. Будући да су предмети чула синтетске творевине, а елементи који их творе подложни непрекидној мени, и ти се називају елементи дхамме.
 
=== Врлина ===
{{цитат|Будистима је дхамма оно што је брахманским филозофима [[браман|брахман]]. Буда је намерно уместо брахмана ставио појам дхамма, уместо вечне и непроменљиве светске душе идеју вечног настанка и пролазности, а уместо представе о супстанцији представе о несупстанцијалности|Гајгер}}
 
Практично испољавање дарме у људском животу је у виду [[Врлина|врлине]]. Према будистима, живот у складу са овим космичким законом који је изложио Буда, је живот прожет дармом.
[[Дарма-чакра|Дхамма ћакка]] (точак закона) означава Будино стављање у покрет точка закона објављењем учења о [[четири племените истине]].
 
{{цитат3|Чак и владар света, истинољубив и праведан краљ, не влада својом земљом сам, већ уз себе има још једног владара. То је дхаммадхама, закон праведности.|[[Сидарта Гаутама|Готама Буда]]<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an03-014.html#n1 Anguttara nikaya, Cakkavatti sutta]</ref>}}
 
=== Законитост ===
 
Дарма у смислу космичког закона претходи Буди, који представља њену манифестацију. Буде долазе и одлазе, али се дарма, у свом изворном облику, протеже у бескрај. У том контексту она је у извесном смислу аналогна грчком појму [[логос]]а.<ref name="Rečnik budizma"/>
 
=== Појава ===
{{main|Abhidharma}}
ЗначењаДарма [[узрочност]]у исмислу узрочникпојаве важна„лишене суистинског битка“ је посебно важна за будистичку теорију о појавној природи света (види: [[будистичка терминологија|абхидхама]]). У извесном смислу појаве, дхамма значи појаву идонекле одговара грчком термину [[појава|феномен]]. Будући да су предмети чула синтетске творевине, а елементи који их творе подложни непрекидној мени, и тиони се називају елементи дхамме.
 
{{цитат|Будистима је дхамма оно што је брахманским филозофима [[браман|брахман]]. Буда је намерно уместо брахмана ставио појам дхамма, уместо вечне и непроменљиве светске душе идеју вечног настанка и пролазности, а уместо представе о супстанцији представе о несупстанцијалности|Гајгер}}
 
== Извори ==