Велика Кладуша — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 33:
Само из села Маљевца једном су поубијали чекићем у главу око 400 жена и деце.<ref>Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр.239</ref><ref>Милан Бошњак, обућар из Маљевца, срез Слуњ, Београд 16.9.1941. год.</ref>
 
У мучењу и убијању деце усташе су имале своје нарочите методе као и код људи и жена. У Цетинграду срез Слуњ, један очевидац овако описује страдање српске деце и њихових родитеља. „Усташе су похватале неколико стотина жена, деце и стараца и одвели их у Велику Кладушу. Ту су их затворили у цркву и тукли маљевима и кундацима. Када се спустила ноћ одвели су их у ровове и поубијали. Жене и децу нису убијали из пушака, него су их клали ножевима и притукли маљевима. Најпре су поубијали децу пред очима матера, а затим мајке. У близини тих ровова нашли су се неки људи и жене скривени у кућама. Они су чули ужасан јаук и врисак деце и жена, док су их усташе бацале у ровове, чули су се повици деце како моле мајке да се мало одмакну, јер им је тесно. Неку су децу засули живу кречом па онда земљом.<ref>Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр.237</ref><ref>Лаза Бркић и Милош Ковачевић, земљ. из Цетинграда, срез Слуљ, Београд 1. VIII 1942. год. (К)</ref>{{Непоуздан извор}}
 
Стеван и Јован Мијатовић причају како су „виђали малу децу живу затрпану камењем, затим у повоју без главе, бачену поред пута, а није редак случај да су малу децу набијали на колац“.<ref>Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр.237</ref><ref>Стеван и Јован Мијатовић из села Зборишта, срез Босанска Крупа</ref>