Епископски савјет Српске православне цркве у Хрватској — разлика између измена

Током [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], у вријеме [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], разрушено, спаљено, оштећено или оскрнављено је више од 450 православних цркава. Том приликом је уништен значајан број икона и културних споменика српског народа.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Srpske-crkve-bile-su-lomace.sr.html Српске цркве биле су ломаче („Политика“, 23. август 2013)], Приступљено 17. 8. 2015.</ref> У неким црквама су вршени покољи, као [[масакр у глинској цркви|покољ у глинској цркви]] ([[1941]]).

Епископски савјет Српске православне цркве у Хрватској се састајао под предсједништвом митрополита загребачко-љубљанског [[Јован Павловић|Јована]], а састављали су га још епископи далматински [[Фотије Сладојевић|Фотије]], горњокарловачки [[Герасим Поповић|Герасим]], славонски [[Сава Јурић|Сава]] и осјечкопољски и барањски [[Лукијан Владулов|Лукијан]].<ref>[http://www.spc.rs/sr/sednica_episkopskog_saveta_osvetshenje_krsta_na_zgradi_duhovnog_centra_gimnazije_u_zagrebu СПЦ: Седница Епископског савета и освећење Крста на згради Духовног центра и Гимназије у Загребу] („СПЦ“, 18. јул 2011)], Приступљено 17. 8. 2015.</ref> Од маја [[2014]]. нови митрополит загребачко-љубљански је [[Порфирије Перић|Порфирије]], а епископ славонски [[Јован Ћулибрк|Јован]].