Абдул Хамид II — разлика између измена

| место_рођења = [[Истанбул]]

| држава_рођења = [[Османско царство]]

| место_смрти = [[Истанбул]]

| држава_смрти = [[Османско царство]]

Дана [[21. јул]]а [[1905]]. покушан је атентат на Абдул Хамида II, приликом његовог редовног одласка у џамију, што је он чинио сваког петка. Ова његова устаљена навика, омогућила је јерменским сепаратистима, предвођеним белгијским [[анархиста|анархистима]] [[Едвард Жорис|Едвардом Жорисом]] и [[Кристофер Микелијан|Кристофером Микелијаном]] да покушају атентат аутомобилом бомбом. Они су повезали сатни механизам на 80 -{kg}- експлозива и то све сместили у аутомобил. Да би појачали ефекат експлозије додали су 20 -{kg}- малих комада гвожђа, који би послужили као шрапнели. Они су недељама проучавали султанове навике, и одредили да султан раздаљину од изласка из аутомобила до првих степеника џамије пређе за 102 секунде, па су прма томе и темпирали бомбу. Игром случаја султан је тога дана застао да поразговара са неким, па се у тренутку експлозије није нашао на месту на којем су атентатори планирали да ће бити. У експлозији је погинуло 26 људи а рањено их је 58, а и уништено је 17 аутомобила и 20 кућа. Султан је прошао без огреботине.

 

Султан Абдул Хамид II је завео своју страховладу, отпочео је прогон Јермена, а становништво је било застрашено од стране потказивача и шпијуна. Супротно великим европским силама као сто су: Велика Британија, [[Француска]], [[Аустроугарска]], које су покушавале да докрајче Османско царство, [[Немачка]] под царем [[Вилхелм II Немачки|Вилхелмом II]] поможе Турцима да ојачају своје Царство и наново организују своју, већ јако ослабљену армију. Због општег незадовољства према султану, противници Абдулхамида II су створили [[1908]]. године опозициону партију „[[Младотурци|Младотурака]]“, чији је вођа био [[Енвер-паша]].