Лу Сјуен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link GA
м datum; козметичке измене
Ред 5:
| опис_слике = Лу Сјин
| пуно_име =
| датум_рођења = [[25. септембар]] [[1881]].
| место_рођења =
| држава_рођења =
| датум_смрти = [[19.{{Датум октобар]] [[смрти|1936]].|10|19|1881|9|25}}
| место_смрти =
| држава_смрти =
Ред 21:
Псеудоним кинеског писца Џоу Шужена (кинески: 周树人 /Zhōu Shùrén/). Он се сматра једним од најзначајнијих кинеских писаца [[20. век]]а и оснивачем савремене [[кинеска књижевност|кинеске књижевности]] на говорном, народном језику (кинески: бај-хуа 白话 /báihuà/). Његова социјална мисао и критика традиционалног друштва оставила је дубок траг у [[Кина|Кини]] [[20. век]]а, нарочито на [[Покрет 4. мај]]а, а преко њега на кинеске [[комунизам|комунисте]] пре стварања [[Кина|Народне републике Кине]]. Лу Сјун је био и познат преводилац, који је кинеској јавности први представио савремену светску књижвеност.
 
== Младост ==
Рођен је у Шаосингу (кинески: 绍兴 /Shàoxīng/), у данашњој провинцији Џеђанг (кинески: 浙江 /Zhèjiāng/). Његова је породица припадала вишој класи али је била осиромашена. Дуга болест и смрт његовог оца подстакли су Лу Сјуна да студира западну медицину, јер је сматрао да [[кинеска традиционална медицина]] није увек успешна у лечењу болести и да се њоме често баве шарлатани. Отишао је у [[Јапан]] на Виши медицински институт Тохоку (јап. /東北/) у Сендаију. По повратку у Кину, [[1909]]. године, постао је предавач на Пекиншком универзитету и почео је да пише. Према сопственим речима, списатељску каријеру је започео осетивши да је важније да излечи душе својих сународника него њихова тела.
 
== Прва дела ==
 
Маја [[1918]]. године, први пут је употребио свој псеудоним и објавио прву значајну приповетку на говорном [[кинески језик|кинеском језику]] - ''Дневник једног лудака'' (кинески: 狂人日记 /Kuángrén rìjì/), која је постала једно од његових најзначајнијих и најпознатијих дела. У овој приповеци он је први пут исказао и своју критику традиционалног кинеског друштва, и она је једно од главних дела на којима почивају темељи кинеског [[Покрет 4. мај|Покрета 4. маја]]. Његова друга најпознатија приповетка, ''Истинита прича о А Q'' (кинески: 阿Q正传) објављена је двадесетих година [[20. век]]а.
 
== Књижевни рад ==
 
До своје смрти [[1936]]. године објавио је двадесет две приповетке у две збирке (''Позив на оружје'' и ''Старе приче препричане''), поему у прози ''Дивља трава'', као и многобројне есеје и преводе - посебно је ценио [[Николај Гогољ|Гогоља]], и први је превео ''[[Мртве душе]]'' на кинески. Његова дела сабрана су у преко двадесет томова.