Логор Билећа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{рут}} десно|мини|300п|Словеначка соба у логору Билећа Датот… |
|||
Ред 21:
Поред логора у Билећи, готово истовремено, крајем децембра 1939. године, био је формиран још један логор за комунисте — при постојећем затвору у Лепоглави. Логор Лепоглава служио је за изолацију комуниста и антифашиста хапшених на територији тада успостављене Бановине Хрватске. За разлику од логора у Билећи, који је под притиском јавности био расформиран, логор у Лепоглави је наставио да постоји све до окупације Југославије, када су управу над логором преузеле Усташе, које су касније већину затворених стрељале.
Прва група од 25 затвореника доведена је у логор у Билећи 18. јануара 1940. године и у њој су се налазили углавном истакнути београдски комунисти похапшени, уочи [[Нова година|Нове године]]. Међу њима су била и тројица чланова ЦК КПЈ – Моша Пијаде, Иван Милутиновић и Иво Лола Рибар. После ове групе, доведено је неколико комуниста из Новог Сада, а затим почетком фебруара група комуниста из Македоније и на крају група комуниста из Словеније. У логор у Билећи су такође били затварани и бивши учесници Шпанског грађанског рата, који су се легално вратили у земљу, после одлуке Владе од октобра 1939. године.
Од самог формирања логора у Билећи, Комунистичка партија Југославије је повела веома оштру кампању за укидање овог логора. У овој камапањи, придружиле су јој се и друге демократске и опозиционе групе. По задатку Централног комитета КПЈ у Билећу је био послат Миро Попара, члан Обласног комитета КПЈ за Херцеговину, који је имао задатак да успостави везу са логорашима и да чланове КПЈ и грађане Билеће мобилише у борбу за укидање логора.
За веома кратко време, грађани Билеће и читавог билећког среза су били обавештени о постојању логора. Убрзо потом дошло је до отворених протеста грађана Билеће, али и становиштва околних дрезова, против даљег постојања логора. Писана је и петиција Божидару Крстићу, бану Зетске бановине, у којој је захтевано да се сви затвореници пусте на слободу. Грађани Билеће су посебно били ангажовани за укидање логора и на све начине су покушавали да помогну логорашима — организовали су прикупљање добротворних прилога, а стазу којом су жандарми водили затворенике од логора до реке [[Требишњица|Требишњице]] посипали су цвећем.
Под притиском јавности, већ половином маја из логора је био пуштен део истакнутијих затвореника, а коначно затварање логора уследило је 25. новембра 1940. године, када је и последња група затвореника напустила логор.
== Познати затвореници ==
|