Александар Гротендик — разлика између измена

| датум_рођења = [[28. март]] [[1928]].

| место_рођења = [[Берлин]]

| место_смрти = [[Сент Лизије]]

| држава_смрти = [[Француска]]

'''Александар Гротендик''' ({{јез-фр|Alexander Grothendieck}}; [[28. март]] [[1928]] — [[13. новембар]] [[2014]]) био је француски математичар, заснивач модерне [[алгебарске геометрије]]. Његов истраживачки интерес је био и у [[комутативна алгебра|комутативној алгебри]], [[хомолошка алгебра|хомолошкој алгебри]], [[теорија снопова|теорији снопова]], [[теорија категорија|теорији категорија]] и у [[функционална анализа|функционалној анализи]]. Познат по ставу да објекте треба посматрати у релацији са другим објектима, а не појединачно (Гротендиков релативни поглед).

 

 

Рођен је у Берлину. Отац му је био украјински револуционар [[Јевреји|јеврејског]] поријекла Александар [[Саша Шапиро]], док је мајка Јоана Гротендик била из протестантске њемачке породице, новинарка и такође заговорник анархистичких идеја. 1933. су отац, а ускоро и мајка напустили Њемачку из страха од нацистичког прогона и касније отишли у Шпанију у којој је у то вријеме трајао грађански рат. Александра је у Хамбургу одгајао лутерански свештеник Вилхелм Хидорн. 1939. се Александар придружио мајци у Француској гдје су у почетку живјели у избјегличким камповима. Други свјетски рат су провели у [[Шамбон сир Лињон]]у гдје је Александар завршио средњу школу.

 

Послије рата је студирао математику у [[Монпеље]]у. Неупознат са радом других, открио је наново [[Лебегеова|Лебегеову мјеру]]. Студије је наставио у Паризу 1948, али је на савјет Картана и Вејла прешао у [[Нанси]] гдје је 1953. добио докторат на пољу функционалне анализе под менторством Лорена Шварца и Жана Дидјона. У то вријеме био је један од свјетски познатих стручњака за тополошке [[векторски простор|векторске просторе]].