Црногорски комити — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м datum |
|||
Ред 7:
Ко је успио да избјегне интернацију склонио се у шуме. Повезавши се између себе, у љето [[1916]]. године, дошло је до организованог '''националослободилачког''' или '''комитског покрета'''. Комити су се организовали по територијалној припадности. Носиоци команде су биле [[четовођа|четовође]]. Имали су велику подршку код становништва које их је обавјештавало о кретању непријатеља, сакривало и хранило.
Долазак у комите двојице бивших министара, [[Радомир Вешовић|Радомира Вешовића]] и [[Милосав Раичевић|Милосава Раичевића]], био је веома значајан, што је резултовало приступањем многих првака покрету. Борбе са окупатором су интезивиране крајем [[1917]]. и почетком [[1918]]. године. Радомир Вешовић је покушао, одласком окупационог команданта Виктора Вебера, да преузме од Аустроугара мирно управљање над Аустријском Црном Гором колаборацијом, након чега зе прогнан из комитског покрета. И прије пада Црне Горе заговарајући споразумну предају, прешао је у асистенцију
10. јула 1918. године комити се састају по посљедњи пут на збору, у Добриловини. Осуђујући чинове краља Николе, они између осталог одлучују у резолуцији њихове даље борбе коначну директиву:
| |||