Шуњата — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 6:
== Развој појма ==
===
У учењу [[Сидарта Гаутама|Готама Буде]], став према ништавности је изражен у одређеном спознајнотеоријском контексту. На питање: »Зашто се каже овај свет је ништа?« Буда одговара:
Ред 16:
{{цитат3|Као и прије, Анандо, тако и сада претежно боравим у стању ништавила (''шуњата'') ... Сви аскети и брахмани, који су у прошлости досегли потпуно чисто коначно ништавило и одржали се у њему, досегли су управо то постпуно чисто и коначно ништавило и одржали се у њему. И у будућности - као и у садашњости - исто ће тако сви аскети и брахмани који досегну потпуно чисто коначно ништавило и одрже се у њему, досећи управо то потпуно чисто коначно ништавило и одржати се у њему. Зато и ви, Анандо, треба да настојите да досегнете то потпуно чисто коначно ништавило и да се одржите у њему.|[[Сидарта Гаутама]]<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn121.html Majjhima nikaya, Cula-suññata sutta], Приступљено 30. 4. 2013.</ref>}}
=== Рани будизам ===
У раном будизму, на пример у [[пали]]јским никајама, празнина се првенствено тиче [[свет]]овног искуства и каже се да је ток бивања лишен трајне вредности и самосвојности. Спољна [[задовољство|задовољства]] и чулно опажљиви објекти су лишени сопственог постојања и стога невредни човекове крајње преданости.<ref name="Енциклопедија живих религија"/>▼
▲У теорији спознаје раног будизма, ''шуња'' означава објективну страну.<ref name="Iveković">Rada Iveković, Rana budistička misao (str. 131-152), Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo, 1977.</ref> У раном будизму, на пример у [[пали]]јским никајама, празнина се првенствено тиче [[свет]]овног искуства и каже се да је ток бивања лишен трајне вредности и самосвојности. Спољна [[задовољство|задовољства]] и чулно опажљиви објекти су лишени сопственог постојања и стога невредни човекове крајње преданости.<ref name="Енциклопедија живих религија"/>
=== Мадхјамака ===
| |||