Мишна — разлика између измена

'''Мишна''' ({{јез-јев| משנה}}) је прва важнија писана редакција јеврејске усмене традиције познате као "Усмена Тора" и прво важније дело рабинског[[рабин]]<nowiki/>ског [[Јудаизам|јудаизма]].

Редакцију је извршио Јуда Ханаси око [[220.]] године, у доба када су, према [[Талмуд]]у, прогони Јевреја и проток времена учинили могућим да детаљи усмене предаје који датирају из фарисејских времена ([[536. пне.]] - [[70.]]) буду заборављени. Зато се истовремено сматра писаним ауторитетом (закоником) који је подређен једино [[Танах]]у као основи за изрицање судова, извор и алат за стварање права, и прва од многих књига које надопуњују [[Библија|Библију]]. Мишна се такође, назива Схас (акроним за Схисха Седар - "Шест редова"), као референца на својих шест подела. Рабински коментари Мишне у следећа три века су редактирани као Гемара која, заједно са Мишном, чини Талмуд.<ref>The Jewish Encyclopedia http://www.jewishencyclopedia.com/articles/10879-mishnah </ref>

Мишна одражава расправе које је у периоду од [[70.]] до [[200.]] године водила група рабинских мудраца познатих као Танаим. <ref>http://people.ucalgary.ca/~elsegal/TalmudMap/Mishnah.html</ref> Мишна подучава усмену предају примерима, представљајући стварне случајеве о којима се пресуђивало, обично уз расправу о бити ствари коју је водио мудри и знаменити рабин темељећи је на халахи, мицвоту и духу наука ("[[Тора]]"). На овај начин се у свакодневну стварност уводи пракса мицвота као што је навођена у Библији, те настоји да покрије све аспекте људског живота и служити као пример будућим пресудама те, што је најважније, демонстрирати прагматичну примену библијских закона, а што се сматрало неопходним у доба када је уништен Други храм (70. не.). Мишна за себе не тврди да развија нове законе, него да је тек збирка постојећих традиција.<ref>''Yesod Hamishna Va'arichatah'' pp. 25–28 [http://www.hebrewbooks.org/pdfpager.aspx?req=20976&pgnum=24 Hebrew text]</ref>