Мијо Орешки — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datum; козметичке измене
Ред 3:
| слика = Mijo Oreški.jpg
| опис_слике=Мијо Орешки
| датум_рођења = [[6. септембар]] [[1905]].
| место_рођења =[[Загреб]]
| држава_рођења ={{застава|Аустроугарска}}
| датум_смрти =[[27. јул]]{{Датум [[смрти|1929]]. ('''24''' год.)|7|27|1905|9|6}}
| место_смрти =[[Самобор]]
| држава_смрти ={{зас|Краљевина Југославија}} [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]
Ред 15:
 
== Биографија ==
[[FileДатотека:Sekretari Skoja.jpg|thumb|Полицијски снимак убијених секретара СКОЈ-а Јанка Мишића и Мије Орешког који су пали у сукобу са полицијом 27. јула 1929. у Самобору.]]
Рођен је [[6. септембар|6. септембра]] [[1905]]. године у [[Загреб]]у. Потиче из радничке породице. Године [[1936]], отац му је погинуо, па се његова мајка сама бринула о њему и још петоро деце. После завршеног зидарског заната, запослио се на грађевини.
 
Ред 28:
После увођења [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] и хапшења [[Павле Маргановић|Паје Маргановића]], [[1929]]. године, преузима функцију политичког секретара ЦК СКОЈ-а. Заједно са [[Јанко Мишић|Јанком Мишићем]] руководи радом [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, најпре из [[Загреб]]а, а потом из [[Самобор]]а.
 
Када је полиција, [[27. јул|27. јула]]а [[1929]]. године, открила њихово склониште у [[Самобор]]у и блокирала га, [[Јанко Мишић]], Мијо и његов брат Славко, вођа технике ЦК СКОЈ-а, пружили су отпор и у сукобу с полицијом погинули.
 
Његови посмртни остаци су после [[Други светски рат|Другог светског рата]] сахрањени у [[Гробница народних хероја у Загребу|Гробницу народних хероја]] на загребачком гробљу [[Мирогој]], а [[1995]]. године су премештени у породичну гробницу на истом гробљу.
Ред 37:
'''Вјекослав Орешки Славко''' ([[1901]] — [[1929]]), Мијин старији брат, био је технички скретар ЦК СКОЈ-а и уредник листа „Млади Бољшевик“. Радио је у техници ЦК [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а у [[Самобор]]у. Погинуо [[27. јул]]а [[1929]]. године, заједно са братом и [[Јанко Мишић|Јанком Мишићем]].
 
'''Агата Орешки Јага''' ([[1906]]—[[1991]]), Мијина супруга, била је фабричка радница и активисткиња радничког покрета. Ухапшена је јула [[1929]]. године, после Мијине погибије, када је и сама била рењена. У затвору била до [[1931]]. године. На иницијативу [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[1935]]. године, заједно са сином Владом отишла у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]. До [[1938]]. године је радила у фабрици у Орџоникидзеу, када је за време [[Јосиф Стаљин|СтаљинСтаљинових]]ових „чистки“ ухапшена и одведена у [[Сибир]], где је провела осам година. У [[Југославија|Југославију]] се вратила [[1947]]. године.
 
'''Владимир Орешки''' ([[1927]]—[[1998]]), Мијин син. Године [[1935]]. заједно са мајком отишао у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]. Где се школовао и живео по разним дечјим домовима. Године [[1944]]. ступио је у југословенску тенковску бригаду, формирану у СССР, и са њом дошао у Југославију. Током завршних борби за ослобођење тешко је рањен, на прилазима [[Загреб]]у. После ослобођења био официр [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]].