Школа средњег пута — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
структура |
||
Ред 2:
'''Мадхјамика''' ({{јез-са|माघ्यमक}}) је школа [[будизам|будистичке]] филозофије коју је утемељио [[Нагарђуна]] (око [[150]]. године) и чије средишње учење представља испразност ([[шуњата]]) свих емпиријских појмова, као што је [[дарма|дхама]], или [[пет скупина|пет састојака]] егзистенције које заступа [[тхеравада|теравада]]. Збога фирмације принципа шуње школа мадхјамике је позната и као '''шуњавада'''.<ref name=autogenerated1>Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.</ref>
== Шуњата ==
Схватање о шуњати се среће већ у литератури прађна-парамите; Нагарђуна је то схватање преформулисао поставивши темеље новој школи будистичке филозофије. Критика коју је ова [[махајана|махајанска]] школа усмерила против тераваде односила се на недоследност [[будистичка терминологија|абхидхаминог]] метода анализе појмова. Иако је одбацивао представу о стварном, вечно постојећем сопству и рашчлањивао људску јединку на [[кханда|кханде]], а кханде на дхаме, овај метод се ипак зауставио код дхами, потврђујући њихово постојање. Према мадхјамики ради се о произвољном застоју у аналитичком методу; и дхаме су представљале појмове који се морају схватити само као привремене станке у аналитичком процесу. По мадхјамики, ни [[дарма|дхаме]] не поседују реалност пошто је она истински празна (''шуња'') од свих појмовних конструкција. Дхаме немају засебну природу као што се то тврди у тхеравади - њу поседује само Апсолут. Мадхјамика је на тај начин представљала доктрину о Апсолутном које се може остварити само кроз прађну, тј. мудрост, или интуицију.<ref name=autogenerated1 />▼
{{маин|Шуњата}}
▲Схватање о шуњати се среће већ у литератури прађна-парамите
== Средњи пут ==
{{маин|Средњи пут}}
Школа мадхјамике је сматрала да се ово схватање налази између доктрине која потврђује сопство ([[атман]]), и теравадинске доктрине која одбацује сопство (анатман); отуда назив „[[средњи пут]]“ (мадхјамика даршана), по коме је ова школа постала позната. Тај назив, пак, изгледа није користио сам Нагарђуна, а ни његов савременик [[Арјадева]].<ref name=autogenerated1 />
== Развој школе ==
Након што су Нагарђуна и Арјадева формулисали средишњи принцип мадхјамике, уследила су три развојна ступња, и то:
# раздвајање у две школе, прасангику, коју је представљао Будхапалита, и сватантрику, коју је заступао Бхававивека;
# потом, у раном VII веку Ћандракиртијево поновно афирмисање истрајније прасангике или метода "[[свођење на контрадикцију|reductio ad absurdum]]" као норме за мадхјамику, и
# на крају стапање мадхјамике са школом [[јогачара|јогачаре]], које су обавили Шантараксита и Камалашила<ref>T. R. V. Murti, The Central Philosophy of Buddhism, 1955.</ref>
Овај облик мадхјамике постао је преовлађујућа филозофија у [[тибетански будизам|тибетанском будизму]].
== Извори ==
{{reflist|2}}
== Види још ==
* [[Будизам]]
* [[Будистичка терминологија]]
[[Категорија:Будистичке школе]]
| |||