Сергеј Рахмањинов — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datum; козметичке измене
Ред 3:
| слика = rachmaninov.jpg
| опис_слике = ''Велики руски пијаниста и композитор, Сергеј Рахмањинов''
| датум_рођења = [[1. април]] [[1873]].
| место_рођења = [[Семјоново]]
| држава_рођења = [[Русија]]
| датум_смрти = [[28.{{Датум март]] [[смрти|1943]].|3|28|1873|4|1}}
| место_смрти = [[Беверли Хилс]]
| држава_смрти = [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
Ред 17:
'''Сергеј Васиљевич Рахмањинов''' ({{јез-ру|Сергей Васильевич Рахманинов}}, Семјоново, [[1. април]] [[1873]]. - Беверли Хилс, [[28. март]] [[1943]].) је био [[Русија|руски]] [[пијаниста (музика)|пијаниста]], [[диригент]] и [[композитор]].
 
Рахмањинов, сматран од многих највећим пијанистом читавог [[20. век|XX века]], поседовао је легендарне техничке могућности и осећај за ритам - његови дугачки прсти су покривали 13 [[Интервал (музика)|интервалинтервала]]а на клавијатури (распон од 30 центиметара). Као композитор створио је, између осталог, четири клавирска концерта, три симфоније, две клавирске сонате, три опере, 24 прелудија, више хорских дела, рапсодију на тему Паганинија. Већина његових дела је у стилу позног романтизма сродно [[Петар Чајковски|Чајковском]] али и под очитим утицајем [[Фредерик Шопен|Шопена]] и [[Франц Лист|Листа]].
 
== Живот ==
Ред 28:
 
=== Почетне препреке ===
Рахмањинова Симфонија бр. 1 (Оп. 13, [[1896]]) имала је своју премијеру [[27. март]]а [[1897]]. године, али је била уништена критикама. Овај очајан пријем свог дела, заједно са [[Стрес (медицина)|стресстресом]]ом који је изазвало противљење Цркве његовој женидби са својом рођаком Наталијом Сатином, довела је Рахмањинова до нервног слома.
 
Током наредних година веома мало је стварао, све док није кренуо на часове аутосугестивне терапије које је држао психолог Николај Дал. Убрзо је повратио своје самопоуздање и створио дело које је посветио Др. Далу - „Концерт за клавир бр. 2“ (Оп. 18, [[1900]]-[[1901|01]]), мелодију која једноставно оставља без даха. Дело је веома добро примљено на премијери на којој је Рахмањинов био солиста и до данас је остало као једно од његових најпопуларнијих композиција.
Ред 49:
Рахмањинов се осећао болесно на концертној тури позне [[1942]]. године. Откривен му је [[меланом]]. Његова породица је била обавештена али он није. Сергеј и његова жена су постали [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] држављани [[1. фебруар]]а [[1943]]. године. Програм последњег концерта, одржаног [[17. фебруар]]а 1943. у гимназији Алумни на универзитету Тенеси у Кноксвилу, укључивао је Сонату за клавир бр. 2 Шопена, чији је трећи став познати посмртни марш (-{Marche funèbre}-). Након концерта осећао се толико лоше да је морао да се врати у своју кућу у Лос Анђелесу.
 
Рахмањинов је умро од меланома [[28. март]]а 1943. године на Беверли Хилсу у Калифорнији, четири дана пре свог 70-ог рођендана. На сахрани, хор је певао [[Свеноћно бденије (Рахмањинов)|Свеноћно бденије]] (оп. 37). Рахмањинов је желео да буде сахрањен на његовом имању у [[Швајцарска|Швајцарској]], али због Другог светског рата то је практично било немогуће.<ref name="ng713">Norris, ''New Grove, 2nd ed.'', 713.</ref> Сахрањен је [[1. јун|1. јуна]]а на гробљу Кенциско у [[Њујорк|Њујорку]]у.
 
== Дела ==