Сергеј Рахмањинов — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м datum; козметичке измене |
|||
Ред 3:
| слика = rachmaninov.jpg
| опис_слике = ''Велики руски пијаниста и композитор, Сергеј Рахмањинов''
| датум_рођења
| место_рођења = [[Семјоново]]
| држава_рођења = [[Русија]]
| датум_смрти
| место_смрти = [[Беверли Хилс]]
| држава_смрти = [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
Ред 17:
'''Сергеј Васиљевич Рахмањинов''' ({{јез-ру|Сергей Васильевич Рахманинов}}, Семјоново, [[1. април]] [[1873]]. - Беверли Хилс, [[28. март]] [[1943]].) је био [[Русија|руски]] [[пијаниста (музика)|пијаниста]], [[диригент]] и [[композитор]].
Рахмањинов, сматран од многих највећим пијанистом читавог [[20. век|XX века]], поседовао је легендарне техничке могућности и осећај за ритам - његови дугачки прсти су покривали 13 [[Интервал (музика)|
== Живот ==
Ред 28:
=== Почетне препреке ===
Рахмањинова Симфонија бр. 1 (Оп. 13, [[1896]]) имала је своју премијеру [[27. март]]а [[1897]]. године, али је била уништена критикама. Овај очајан пријем свог дела, заједно са [[Стрес (медицина)|
Током наредних година веома мало је стварао, све док није кренуо на часове аутосугестивне терапије које је држао психолог Николај Дал. Убрзо је повратио своје самопоуздање и створио дело које је посветио Др. Далу - „Концерт за клавир бр. 2“ (Оп. 18, [[1900]]-[[1901|01]]), мелодију која једноставно оставља без даха. Дело је веома добро примљено на премијери на којој је Рахмањинов био солиста и до данас је остало као једно од његових најпопуларнијих композиција.
Ред 49:
Рахмањинов се осећао болесно на концертној тури позне [[1942]]. године. Откривен му је [[меланом]]. Његова породица је била обавештена али он није. Сергеј и његова жена су постали [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] држављани [[1. фебруар]]а [[1943]]. године. Програм последњег концерта, одржаног [[17. фебруар]]а 1943. у гимназији Алумни на универзитету Тенеси у Кноксвилу, укључивао је Сонату за клавир бр. 2 Шопена, чији је трећи став познати посмртни марш (-{Marche funèbre}-). Након концерта осећао се толико лоше да је морао да се врати у своју кућу у Лос Анђелесу.
Рахмањинов је умро од меланома [[28. март]]а 1943. године на Беверли Хилсу у Калифорнији, четири дана пре свог 70-ог рођендана. На сахрани, хор је певао [[Свеноћно бденије (Рахмањинов)|Свеноћно бденије]] (оп. 37). Рахмањинов је желео да буде сахрањен на његовом имању у [[Швајцарска|Швајцарској]], али због Другог светског рата то је практично било немогуће.<ref name="ng713">Norris, ''New Grove, 2nd ed.'', 713.</ref> Сахрањен је [[1. јун
== Дела ==
|