Отворите главни мени

Промене

8.850 бајтова уклоњено ,  пре 4 године
м
нема резимеа измене
Након слома парламентарне [[демократија|демократије]] и завођења краљевске [[диктатура|диктатуре]] [[1929]]. дошло је до нових административно-политичких промјена. Југославија је подељена у девет [[бановине Краљевине Југославије|бановина]], а Ливно је припало [[Приморска бановина|Приморској бановини]] са седиштем у [[Сплит]]у. Уговором Цветковић - Мачек долази до оснивања [[Бановина Хрватска|Бановине Хрватске]] [[1939]]., у којој се налази и Ливно.
 
Долазак [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] Ливно дочекује у саставу марионетске фашистичке творевине [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. На ширем простору Ливна не воде се неке значајније борбе, нити офанзиве, изузимајући бомбардовање [[Антихитлеровска коалиција|Савезника]] на Духове [[1944]]. На обронцима [[Цинцар]]а и [[Шатор]]а налазе се партизанске [[бригада|бригаде]], којима се током рата прикључује и велики број избјеглог српског становниства из града и околице, а партизанске учитељице раде и на првом буквару на слободној територији Југославије. У околици Ливна млади је партизански поета [[Иван Горан Ковачић]] довршио своју поему „[[Јама]]“, својеврстан крик против свирепости рата. 10. октобра 1944. град је коначно дио велике слободне територије, која се простире већим дијелом тадашње [[Европа|Европе]]. Овај се датум у Ливну дуги низ година обележавао као Дан ослобођења, а његово је име носила и друга основна школа у граду.
 
 
=== Други свјетски рат ===
Долазак [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] Ливно дочекује у саставу марионетске фашистичке творевине [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. На ширем простору Ливна не воде се неке значајније борбе, нити офанзиве, изузимајући бомбардовање [[Антихитлеровска коалиција|Савезника]] на Духове [[1944]]. На обронцима [[Цинцар]]а и [[Шатор]]а налазе се партизанске [[бригада|бригаде]], којима се током рата прикључује и велики број избјеглог српског становниства из града и околице, а партизанске учитељице раде и на првом буквару на слободној територији Југославије. У околици Ливна млади је партизански поета [[Иван Горан Ковачић]] довршио своју поему „[[Јама]]“, својеврстан крик против свирепости рата.
 
 
Маја 1941. у близини Ливна бацили су усташе око 80 сељака из општине Врљике срез Сињ у једну дубоку јаму. 10. октобра 1944. град је коначно дио велике слободне територије, која се простире већим дијелом тадашње [[Европа|Европе]]. Овај се датум у Ливну дуги низ година обележавао као Дан ослобођења, а његово је име носила и друга основна школа у граду.
 
 
По завршетку рата долази до оснивања Културног уметничког друштва „Радник“ 1947. године, који замењује дотадашња национална културно-уметничка друштва у граду. Осамдесетих се година у Ливну редовно сваког маја организовао и „Ливањски културни мозаик“, својеврсни културни [[фестивал]], на ком су представљане годишње културне активности КУД-а „Радник“ и секција ливањских основних школа. У склопу исте манифестације промовисано је и неколико бројева угледног [[часопис]]а из културе „Трагови“, које је Ливну осигуравало важно мјесто на мапи културних збивања у земљи.
== Историја ==
{{...}}
Како у мучењу тако и у убиствима Срба усташе су имале своје нарочите себи својствене методе. Једну групу радника сусрели су на путу између Ливна и Сиња. Зауставили су камион у коме су се налазили , скинули их „постројили покрај пута у једну врсту и наредили им да клекну и сагну главу до колена. Затим су их убили пуцајући револвером савком у потиљак „.
Убијање српске деце обављало се по читавој НДХ. У селу Прологу, срез Ливно била је само једна српска породица са презименом Арнаут. Сви чланови ове породице, међу којима је било и троје деце, једне ноћи су изведени из куће у једно поље и ту убијени. Када су сутрадан усташе дошле да затрпају лешеве побијаних, затекли су још живу само десетогодишњу девојчицу Мару „која је седела међу лешевима наслоњена на своју матер „ Чим су је угледали усташе, она је невиним дечијим гласом замолила: „Чико ја сам жива, немојте ме убити !“ Међутим они су и њу убили.
Весну десетогодишњу кћер доктора Душана Митровића управника бановинске болнице у Ливну „усташе су пре убиства силовале, а њезина мајка, баба и тетка су то морале гледати“.
У Ливну су усташе „малој деци резали главе и бацали матерама у крило. Неку малу децу бацали су у зрак и дочекивали их на ножеве“. Тако су детету од три месеца учитељице Ангеле Лакић „одсекли главу која је пала матери у крило“.
У Ливну је месар у свом месарском излогу објесио расечено новорођенче и на његовим половинама истакао: СРПСКО ОДОЈЧЕ! Ливањска средина то налази духовитим , па долази гледа и обрадована је касапским хумором. Италијан долази и снима ту људождерску сцену што је тако документирана за успјех 1.300 годишњег рада и настојања Свете столице у Риму.
 
И у црквама у Ливну и у Топуском убијен је велики број Срба.{{sfn|Страњаковић|1991|pp=240}}
 
Масовни покољ и убиства у Ливну вароши и срезу заслужују посебну пажњу, јер после усташке владавине тамо није остала ни једна српска породица. У Ливну је истербљење Срба отпочето хапшењем и убијањем још почетком месеца јуна 1941. године. Међутим 28. Јула сви преостали срби из вароши изнад 6 година старости отерани су у затвор среског начелства.Сви они као и 300 Срба мушкараца из Врљике, срез Сењ, одведени су у село Пролог и тамо ножевима поклани или из пушака поубијани. Пошто су ликвидирали једну партију , усташе су се „крвавих одела и попрскани мозговима поубијаних Срба, и крвавих руку“ враћали за другу. Пуних осам дана Србе су водили на клање и стрељање. Како с епронео глас да ће ускоро италијани посетити Ливно усташе су пожуриле да по могућству , у вароши и срезу пре свога одласка поубијају и све преостале Србе. Стога нису имали времена да их воде изнад вароши, већ су их убијали у основној школи, и лешеве закопавали на ђубришту или у самим собама испод патоса. Тада је убијен велики број Срба. После овог покоља у Ливну није остао ни један Србин мушкарац изнад 16 година, сем 6 стараца преко 70 година. У селу Голињеву поред Хрвата и муслимана било је и 50 српских домова. Једног дана у месецу јулу 1941. године усташе из Ливна уз помоћ извесног броја мештана католика и муслимана извели су све српске породице у једно поље крај села , опљачкали их, а мушкарце и мушку децу одвели на брдо звано Тушница , и све их живе бацили у дубоку јаму. После три недеље успела су двојица дечака да изађу из те јаме. Пошто су били „врло слаби од претрпљеног страха и глади, срески начелник их је сместио у болницу у Ливну. Када су усташе за то сазнале, дошле су у болницу и у болесничким креветима обојицу заклали, а поред њих и остале Србе који су били на лечењу. У селу Лиштани биле су само четири српске породице, чије су све чланове у једном пољу крај села усташе побиле. Све Србе из села Горњи и Доњи Рујани око 500 мушкараца, жена и деце поубијали су јула 1941. Године. Неке су поубијали одмах код куће, а друге одвели у шуму звану Кланац. Пошто су их тамо везали и спребијали бацили су их у једну дубоку јаму , а за њима неколико бомби и каменица. У селу Чапразлијама усташе и мештани католици убили су око 200 Срба мушкараца, жена и деце, а куће им опљачкали и запалили. Из села Челебића 150 Срба мушкараца су бацили живе у јаму , а 300 жена и деце поклали. Маја 1941 у близини Ливна бацили су око 80 сељака из општине Врљике срез Сињ у једну дубоку јаму. Овом приликом су применили специјални начин за оваква убиства. Све Србе ставили су око јаме па их онда опасали бодљикавом жицом „коју су стезали и тако су Срби упадали у јаму , која је била као неки дубок бунар, Виђеније између њих су убијали и на тај начин што су преко јаме поставили танку даску а Србе натеривали да пређу преко ње. Даска се обично ломила под теретом прелазника , и он би падао у јаму. Један учитељ се бунио зашто га прво не убију па онда баце у јаму. Усташе су му обећале ако пређе преко даске да ће га пустити на слободу, он је покушао али није успео, стропоштао се у јаму.
 
== Становништво ==
* [[Светозар Љубоја]]
* [[Стипо Манђерало]]
* [[РадивојРадивоj Радић]]
* [[Перо Миоч]]
* [[Рапко Орман]]