Антиохија — разлика између измена

217 бајтова додато ,  пре 5 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (Разне исправке; козметичке измене)
м (Бот: исправљена преусмерења)
| грб =
| регија =
| вилајет = [[вилајет Хатај (вилајет)|Хатај]]
| оснивање =
| површина =
| веб-страна =
}}
'''Антиохија''' ({{јез-гр|Αντιόχεια η επί Δάφνη, Αντιόχεια ή επί Ορόντου или Αντιόχεια η Μεγάλη}}; {{јез-лат|Antiochia ad Orontem, Antiochia dei Siri}}; {{јез-ар|انتاكيّة}}; {{јез-тур|Antakya}}), савремени назив Антакија, је град у данашњој [[Турска|Турској]] у вилајету [[вилајет Хатај (вилајет)|Хатај]]. Налази се на 30 km од [[Средоземно море|Средоземног мора]] на левој обали [[Оронто|реке Оронто]], близу границе са [[Сирија|Сиријом]]. Према процени из 2009. у граду је живело 190.377 становника.
 
== Други називи ==
 
== Историја ==
Град Антиохију основаo је [[Селеук I Никатор]] оснивач династије [[СелеукидиСелеукидско краљевство|Селевкида]] (305/04 - [[281. п. н. е.|281. п.н.е.]]), око [[300. п. н. е.]] (садашњи назив је Антакиа).
[[64. п. н. е.]] Антиохија, као и цела [[Сирија]], улазе у састав [[Римско царство|Римског царства]]. Од [[27. п. н. е.]], Сирија постаје римска провинција са центром у граду [[Антиохија]].
 
Антиохија се помиње у [[Нови завет|Новом завету]] везано за догађај избора седморице ђакона (Дел. ап. 6), од којих је један Никола из Антиохије. Бежећи од прогона, хришћани су проповедали Јеванђеље Јеврејима (Дел. ап. 9, 19), али су у Антиохији обраћеници у хришћанство међу домороцима Кипра, проповедали међу Грцима, и „. . . велики број их поверова и обрати се Господу“ (Дел. ап. 11, 20 - 22). У њему је међу првим хришћанским заједницама настала и [[Антиохијска православна црква|Антиохијска црква]] [[37|37.]] године. Њен први епископ био је свети [[Свети Петар|Апостол Петар]] ([[45|45.]] - [[53|53.]]), који је овде боравио заједно са [[Апостол Варнававарнава|апостолима Варнавом]] и [[Апостол Павле|Павлом]]. Наследник апостола Петра у Антиохији био је свети [[Апостол Евод|Евод]] ([[53|53.]] - [[68|68.]]), а након њега свети мученик [[Игњатије Богоносац|Игњатије Антиохијски]] ([[68|68.]] - [[107|107.]]).
 
Током [[III3. век|III]] и [[IV4. век|IV века]]а у Антиохији је одржано више црквених сабора, од којих је најзначајнији [[АнтиохијскиЧетврти саборпомесни (341)сабор|Антиохијски сабор 341. године]].
 
638. године Антиохију су освојили [[Арапи]]. Уведени су намети у виду харача и ђизије, забрањена је мисионарска активност. Многе цркве су конфисковане и претворене у [[Џамија|џамије]]. Број хришћана у Сирији под арапским ропством се драстично смањивао све до краја [[XI11. век|XI века]]а.
 
750. године династију Омаида смењује династија [[Абасиди|Абасида]]. Калифат Абасида 30-их година [[X10. век|X века]]а почиње да се распада и дели на мање независне државе-емирате. Византија, након тога, осваја острво Кипар и Крит, Киликију и Северну Сирију. 969. године византијска војска осваја и град Антиоохију. Границе калифата и Византијског царства померају се на територију Сирије, тако да се на овом подручју мешају византијски и арапски утицаји у култури.
 
У време цара [[Нићифор II Фока|Никифора II Фоке]] 1078. град освајају [[Јермени]], а 1084. године поново [[Селџуци|Турци Селџуци]], који су га држали 14 година до доласка крсташке војске. [[Крсташки ратови|Крсташи]] [[1098|1098.]] године на територији Сирије оснивају Едеску грофовију. Исте године крсташи освајају Антиохију, која долази под власт једног од вођа Првог крсташког рата Боемонда тарентског. <ref>[http://eparhijaniska.rs/богословље/историја-цркве/868-антиохијска-патријаршија] Епархија Нишка, Оснивање града Антиохија</ref>
 
Под крсташком влашћу град остаје скоро 200 година, све до [[1268|1268.]] године, када га освајаја Мамелучки султан Египта Бејбарс. <ref>[http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Gazetteer/Places/Asia/Armenia/_Texts/KURARM/30*.html Vahan M. Kurkjian, "New Scourge from Egypt", in ''A History of Armenia'']</ref> Услед ратних разарања и онеспособљења пристаништа да прими веће бродове, град никада није повратио своју ранију важност.
 
У [[XV15. век|XV веку]]у Антиохију осваја отоманска војска и она постаје део [[ОтоманскоОсманско царство|Отоманског царства]].
 
[[1822|1822.]] и поново [[1872|1872.]] године Антиохију је погодио земљотрес и у великој мери је разорен.
 
== Становништво ==
1.572.075

измена