Бахтијар Вагабзаде — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Бахтијар Вахабзаде Махмуд.jpg|мини|Бахтијар Вахабзаде Махмуд]]
{{почетник|25|08|2015}}
'''Бахтијар Вахабзаде Махмуд''' ({{Јез-аз|Bəxtiyar Mahmud oğlu Vahabzadə}}; [[16. август]] [[1925]] — [[13. фебруар]] [[2009]]) био је [[песник]], драмски писац, књижевни критичар, члан Удружења књижевника Азербејџана од 1945. године, национални песник Азербејџана (1984), доктор филолошких наука (1964), професор, активни члан Националне академије наука Азербејџана (2000), поштовани уметник Азербејџана ([[1974]]), лауреат државне награде
== Биографија ==
Ред 9:
Од тада се у медијима константно објављују његове песме, научни чланци, критике. У лирским песмама сабраним у првој књизи “Моји пријатељи”, опевана су осећања и мисли народа који је победио фашизам. Бахтијар Вахабзаде је радио као професор на катедри за Савремену азербејџанску књижевност на Државном универзитету [[Азербејџана]] ([[1950]]. -1990.). Бахтијар Вахабзаде је од [[1990]]. године у пензији. Он је 1980. године изабран за дописног члана Азербејџанске Академије наука, а [[2000]]. године је постао њен стални члан. На VII конгресу писаца СССР је 1981. године био изабран за члана Управног одбора Савеза писаца [[СССР]]. Он је такође био члан Управног одбора писаца и Већа старешина Азербејџана ([[1991]].). Био је познат као неуморни пропагандиста и организатор књижевно-уметничког процеса.
Пет пута је биран за посланика у Врховном савету народних посланика Републике, а након тога је био и посланик Мили Меџлиса (Народне Скупштине) (1995.-2000.)
За поеме “Разговор са
Бахтијар Вахабзаде је један од утемељивача покрета националних мањина, насталог 60-их година. Он, [[1958]]. године, у својој поеми “Гјулистан” подсећа на историјску трагедију
Б. Вахабзаде је аутор више од 70 песничких збирки, 2 монографије, 11 научних радова и стотине чланака, као и више од 20 поема са историјском и савременом тематиком. Песникови радови – збирке песама, драме и публицистички есеји су преведени на многе светске језике, укључујући: [[енглески]], [[француски]], [[немачки]], [[персијски]], [[турски]], [[српски]], [[пољски]], [[шпански]], [[мађарски]].
Бахтијар Вахабзаде је преминуо [[13. фебруара]] [[2009]]. године у 83. години у Бакуу.
|