Јаков Готовац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}} |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 24:
За своја вокална дела, Готовац је узимао највише народне текстове. Стихови из народне [[lirika|лирике]] и [[епика|епике]] нашли су у њему изванредног тумача, уметника који је знао не само тоновима оцртати њихов садржај, него и музичким средствима дати потребно расположење и дочарати средину. Уз фолклорна обобележја, Готовац је у своја дела унео и медитеранску распеваност, прожету сензибилношћу, што се највише одразило у операма.
Врхунци његовог првог стваралачког раздобља су народни обред „''Коледа''” ([[1925]].) и ''Симфонијско коло'' ([[1926]].), уз које треба још споменути сценску музику за [[Иван Гундулић|Гундулићеву]] „''Дубравку''” (
[[Датотека:Osor - composser Gotovac.jpg|мини|right|Споменик Јакову Готовцу]]
У књижевно вредном либрету [[Милан Беговић|Милана Беговића]], Готовац је нашао изврсну подлогу на којој се у оквиру архитектонски израђене целине могао слободно препустити свим својим склоностима за комику и [[хумор]]. [[Опус]] Јакова Готовца још садржи опере „''Мила Гојсалића''” ([[1951]].), „''Далмаро''” ([[1958]].) и „''Станац''” ([[1959]].), више оркестарских дела, хорских [[композиција (музика)|композиција]] и соло песама.
| |||