Патријарх српски Јефрем — разлика између измена

По националности је био [[Бугарин]].<ref name="zadruga1">{{Cite book|last=Спремић|first=Момчило|authorlink=Момчило Спремић| title=Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба|edition = |publisher=[[Српска књижевна задруга]]| year=1994|pages=28|id=}}</ref> Као син једнога свештеника одмалена је тежио за духовним и подвижничким животом. Одбегао је у [[Света гора|Свету гору]] са 23 годинагодине, када су родитељи хтели да га жене.<ref name="zadruga1"/> Најпре је живео у [[Манастир Хиландар|Хиландару]], затим у [[Зограф]]у, а онда на самој планини [[Света гора|Атосу]]. Због најезде Турака прешао је у неки манастир у околини [[Пловдив]]а, коме је био [[игуман]].<ref name="zadruga1"/>

Од [[патријарх Јоаникије|патријарха Јоаникија]] је добио благослов да се настани у „Дечанској пустињи,“ дакле у некој његовој испосници. После Душанове смрти, патријарх Сава му је стоворио ћелију у [[Ждрело (бистричко)|Ждрелу]], недалеко од Пећке патријаршије.<ref name="zadruga1"/> Када је настала борба о првенство у држави и у цркви, Сабор је изабрао Јефрема за патријарха на место упокојеног [[Патријарх српски Сава IV|Саве]] [[1375]]. године. Када му је саопштен избор, он сеје заплакао јер није желео да буде патријарх. 1379. је оставио престо и предао га [[патријарх српски Спиридон|Спиридону]], а он се опет повукао у пустињу. Ипак после смрти Спиридонове, [[1389]]. године, умолио га је кнез Лазар да се поново прими дужности. Управљао је Српском [[Црква (грађевина)|црквом]] у тешко време после пораза у [[Косовска битка|Косовској бици]]. Преминуо је [[1399]]. године. [[Мошти]] му се налазе у манастиру у [[Пећ]]и.