Стефан Милутин — разлика између измена

У то време је мађарски краљ Владислав -{IV}- предао Драгутину на управу [[Мачва|Мачву]] са [[Београд]]ом и области [[Жупа Соли|Соли]] и [[Усора (област)|Усору]] на тлу данашњих [[север]]них делова [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и он је у њима самостално владао називајући се ''сремским краљем''. Истовремено се криза коју су Татари створили у Бугарској повећавала, а један од њених показатеља било је и практично осамостаљивање појединих великаша. Тако су [[Дрман и Куделин]] [[Браничевска област|Браничевску област]] претворили у својеврсно разбојничко легло из кога су узнемиравали суседне области којима су владали Драгутин и краљ Мађарске Владислав. Мађари су покушали [[1285]]. године да их сузбију, али су у претрпели пораз у [[Горњачка клисура|Горњачкој клисури]] у покушају да се пробију до [[Ждрело (млавско)|Ждрела]] (13-{[[километар|km]]}- [[Југоисток|југоисточно]] од [[Петровац на Млави|Петровца]] <ref name="Тврђаве">{{АД-СГ}}</ref>), у коме су се њих двојица утврдили. После њих је и Драгутин покушао да их сузбије, али је и он тешко поражен. О тежини пораза сведоче и наводи да су бугарски великаши после тога кренули у освајачку контраофанзиву. Њихов продор приморао је Драгутина да позове свог брата у помоћ и они су се састали у [[Мачковац (Крушевац)|Мачковцу]] на [[Западна Морава|Морави]] договоривши се о заједничкој акцији. Њихове здружене снаге сломиле су отпор Дрмана и Куделина, заузеле Ждрело, а потом и целу Браничевску област са [[браничево (тврђава)|истоименим градом]] и [[Кучево]]м која је ушла у састав Драгутинове државе<ref name="Фајф" /><ref name="ДоВла" />.

Највероватније је заузимање Браничева покренуло [[видин]]ског [[кнез]]а [[Кнез Шишман|Шишмана]], који је попут Дрмана и Куделина био татарски [[вазал]], да на челу татарских пљачкашких одреда продре у краљевину Србију. Они су продрли дубоко, чак до [[Пећ]]и односно [[Хвосно|Хвосна]] и један од циљева им је билабио и пљачкање [[манастир Пећка патријаршија|манастира светих Апостола код Пећи (''Пећка патријаршија'')]], али их је у томе омела јача срспка војска која се изненада појавила са [[југ]]а и сузбила их<ref name="ДоВла" />, мада Данило Пећки у свом житију наводи да је Шишманове снаге одбило [[Бог|Божије]] ''знамење страха''<ref name="Дача" />. Само датовање овог Шишмановог похода, као и његови мотиви нису познати, али се сматра да је до њега дошло после [[1291]]. године као реакција на заузеће Браничева. Српске снаге се нису зауставиле на заустављању продора, већ су се покренуле у контраофанзиву и протерале Шишманове снаге до самог Видина који је том приликом заузет, а сам Шишман се спасао прешавши у [[Чамац|чамцу]] [[Дунав]]. Милутин је првобитно планирао да поруши [[Тврђава Баба Вида|Видински Град]]<ref name="Дача">[[данило II (архиепископ српски)|Данило -{II}-]], ''„Житија краљева и архиепископа српских“''</ref>, али је ипак прихватио преговоре које му је понудио сам Шишман речима: