Патријарх српски Никон — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
Свети Никон је био [[патријарх српски|патријарх]] [[Српска православна црква|српске цркве]] у периоду ([[1419]]—[[1435]]).
 
На трону Српске цркве био је у време владавине [[стефан Лазаревић|деспота Стефана Лазаревића]]. Најранији помен о овом српском јерарху забележио је у Похвали кнезу Лазару 1419/20. године [[Антоније Рафаил]], књижњвниккњижевник грчког порекла који је избегао у Србију. Један пенегирик-похвала писан је 1424/25. године, по налогу патријарха Никона. Тих година деспот Стефан сазвао је сабор у [[Сребреница|Сребреници]], где је одредио себи за наследника [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]],. наНа сабору је био присутан и патријарх Никон.
 
У [[Јеванђеље|Јеванђељу]] које је око [[1428]]. године преписао монах Доситеј у дужем запису сачувано је сведочанство о тешком стању у Србији после смрти деспота Стефана. Захваћени паничним страхом пред турским надирањем људи су бежали и збуњени лутали да нађу склониште где се турчинТурчин још није појавио. У таквим тешким приликама на окупу су били деспот Ђурађ, патријарх Никон и сабор. Патријарх Никон је из своје резиденције [[Манастир Жича|манастира Жиче]] морао да се склони у [[Подунавље]], где се одржао сабор. Постоји неколико различитих мишљења о месту одржавања сабора, ипак преовладава мишљење да је то било у [[Београд]]у.
Патријарх Никон је посебно заслужан, не само за наш црквени и уметнички живот, већ и за књижевност. По његовој заповести и захтеву [[Константин Филозоф]] је написао Живот Деспота Стефана, једно од најзначајнијих дела српске средњовековне књижевности.