Мухамед Мехмедбашић — разлика између измена

м
Разне исправке
м (sitno)
м (Разне исправке)
== Биографија ==
 
Мухамед Мехмедбашић је рођен 1886. године у Стоцу, у Херцеговини. Био је припадник револуционарне организације [[Млада Босна]], а као таквог, [[Мустафа Голубић]] позвао га је крајем [[1913]]. да дође у [[Француска|Француску]], у [[Тулуза|Тулуз]], где му је поверен задатак да убије аустроугарског поглавара Босне [[Оскар Поћорек|Оскара Поћорека]].<ref>{{Cite book|last=Kantowicz|first=Edward R.|title=The Rage of Nations|year=1999|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|isbnid=ISBN 0-8028-4455-3|page=97}}</ref> Снабдевен бочицом отрова и камом са оштрим врхом, вратио се из Тулуза у [[Марсељ]] да се ту укрца у брод. У [[Дубровник]]у је сео у воз. У једном тренутку приметио је да жандарми претресају вагоне, па се уплашио да траже њега. Отров и оружје бацио је у нужник. Тек касније сазнао је да су жандарми трагали за неким лоповом.
 
Одустао је од атентата на Поћорека кад је сазнао да Гаврило Принцип с друговима спрема [[Сарајевски атентат|атентат]] на престолонаследника [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]]. Прикључио им се, али на Фердинанда није бацио бомбу, правдајући се да је колона поред њега брзо прошла.<ref>{{citeCite book|last=Kantowicz|first=Edward R.|title=The Rage of Nations|year=1999|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|isbnid=ISBN 0-8028-4455-3|page=97}}</ref>
 
Мухамед Мехмедбашић једини је од атентатора који је после пуцњева [[Гаврило Принцип|Гаврила Принципа]] успео да се извуче из [[Сарајево|Сарајева]] и преко планина побегне у [[Краљевина Црна Гора|Црну Гору]], у [[Никшић]]. Мислећи да је ту безбедан, почео је да прича о својој улози у Фердинандовом убиству, па су га Црногорци, бојећи се да глас о њему не стигне до Аустроугарске, затворили, а онда га тајно пребацили у Србију. Као потпоручник, учествовао је у повлачењу српске војске преко Албаније, а на [[Солунски фронт|Солунском фронту]] прикључио се [[Драгутин Димитријевић Апис|Апису]] и организацији [[Црна рука]].
 
У пролеће 1916. Апис је прихватио предлог младобосанаца да жртвују свој живот „за ствар савезника“ и убију два највернија помагача Немаца на Балкану, грчког и бугарског краља Константина и Фердинанда.<ref name=Treadway1983>{{cite book|last=Treadway|first=John D.|title=The Falcon and the Eagle: Montenegro and Austria-Hungary, 1908-1914|year=1983|publisher=Purdue University Press|isbnid=ISBN 1-55753-146-3|pages=185–186}}</ref> The Habsburg authorities suspected Montenegrin collusion in his escape and arrested the gendarmes who guarded Mehmedbašić.<ref name=Treadway1983/> During his captivity Mehmedbašić admitted his complicity in the assassination of Ferdinand.<ref name=Treadway1983/>
 
Снабдео је оружјем Мехмедбашића и његовог помагача, којима је запао овај први, и отпремио их у Атину. Мехмедбашић је своју жртву чекао у позоришту, али је Константин у последњем моменту због назеба остао код куће. Пошто их је открила српска полиција, непријатељски расположена према Аписовој обавештајној служби, морали су да се склоне. Мехмедбашић се пријавио у болницу због наводне болести, а његов помоћник је убијен. Ни данас се не зна да ли је његово убиство наредио Апис јер није извршио задатак или је српска полиција уклонила непожељног сведока.
На [[Солунски процес|Солунском процесу]] 1917. године, када је Апис због учешћа у наводној завери за убиство српског престолонаследника [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]] осуђен на смрт, Мехмедбашић је осуђен на 15 година затвора. Амнестиран је 1919. године и вратио се у Сарајево.
 
Године 1943. у Сарајеву Мехмедбашића хапсе [[усташе]], а у затвору проживаљва страшне тортуре. Након изласка из затвора, преминуо је [[29. мај]]a [[1943]]. у Сарајеву од последица ових тортура.<ref name=Hist62>{{cite book|last=Kolaković|first=Juraj|title=Historijski Pregled: časopis za nastavu historije|year=1962|publisher=Savez Historijskij društava FNRJ|location=Zagreb|page=91|url=http://books.google.com/books?id=_XA6AQAAIAAJ&q=%22Muhamed+Mehmedba%C5%A1i%C4%87%22+Historijski+Pregled&dq=%22Muhamed+Mehmedba%C5%A1i%C4%87%22+Historijski+Pregled&hl=en&sa=X&ei=cgz1UtO5NcLV4gS20oGoDQ&redir_esc=y|pages=91}}</ref>
 
== Види још ==
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Kantowicz|first=Edward R.|title=The Rage of Nations|year=1999|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|isbnid=ISBN 0-8028-4455-3|page=97}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Kantowicz|first=Edward R.|title=The Rage of Nations|year=1999|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|id=ISBN 0-8028-4455-3|page=97}}
* Слијепчевић, П. (1929). ''Млада Босна''. Сарајево
* Пфефер, И. (1938). ''Истрага о сарајевском атентату''. Загреб
1.572.075

измена