Светозар Марковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м datum
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 30:
Као веома млад је почео да се бави публицистиком. Због чланка ''Српске обмане'', објављеног у новосадској ''[[Застава (часопис)|Застави]]'' изгубио је стипендију, пошто је у овом напису напао цео државни систем у Србији, а посебно [[бирократија|бирократију]]. Оставши без средстава, вратио се у Србију где је почео да издаје лист ''[[Radenik|Раденик]]'', ([[1871]] — [[1872]]), а потом је [[1873]]. у Крагујевцу издавао лист ''[[Јавност (часопис)|Јавност]]''.
 
Светозар Марковић био је први поборник [[RealizamKnjiževni (književnost)realizam|реалистичког правца]] у [[књижевност]]и и социјалистички теоретичар. Сву своју делатност усмерио је у правцу решавања политичких проблема и припреме маса за остваривање грађанских права [[револуција|револуционарним путем]]. Његово главно дело, ''[[Србија на истоку (дело Светозара Марковића)|Србија на истоку]]'', расправља о [[социологија|друштвеним]], [[економија|економским]] и [[политичке науке|политичким]] проблемима Србије са социјалистичких позиција. Врло рано је показао интересовање и за књижевне проблеме, образујући се под утицајем [[Николај Чернишевски|Чернишевског]], [[Александар Херцен|Херцена]] и [[Николај Доброљубов|Доброљубова]].
 
У јеку процвата [[романтизам|романтизма]] у [[романтизам у српској књижевности|српској књижевности]], објавио је чланак ''Певање и мишљење'', и потом расправу ''Реални правац у науци и животу'', (1871 — 1872), којима је покушао да изазове преокрет у српској књижевности. По Марковићу, песници су били криви за рђав укус публике, сујеверје народа и одсуство јасних социјалних и [[култура|културних]] перспектива тадашњег српског друштва. Он притом није штедео ни највеће песнике српског романтизма, [[Лаза Костић|Лазу Костића]] и [[Ђура Јакшић|Ђуру Јакшића]], док је према [[Јован Јовановић Змај|Јовану Јовановићу Змају]] имао више обзира.