Стела — разлика између измена

[[Месопотамија|Месопотамска]] стела је плоча вертикално постављена у функцији надгробног споменика, увек украшена [[рељеф]]ом који описује неко збивање, али најчешће само кроз једну кључну главну сцену, тако се цела прича своди само на један догађај. Један од најбољих примера је ''"Нарам-Синова стела"'' из [[2300. п. н. е.]] на којој Нарам-Син слави победу над непријатељем. То је обична камена плоча, релативно лака, која представља [[краљ]]а као највећи лик како се пење на планину газећи непријатеље док га поданици следе (неуки Римљани су је држали за обичну надгробну плочу). Најпознатија стела са описом је [[Хамурабијев законик]] која на врху приказује [[вавилонија|вавилон]]ског краља [[Хамураби]]ја на трону и поданика који му је испод ногу, а низ целу стелу је [[Клинасто писмо|клинастим писмом]] уписан први познати скуп закона на свету (''Хамурабијев законик'').

 

 

[[Скити|Скитске]] а касније [[Кумани|куманске]] антропоморфичне "лутке" зване и '''балбал''' биле су постављене на гробне хумке (кургане) или су украшавале непосредну околину некрополе. Нарочито велик број ових стела пронађен је у Украјини, Русији, Монголији и на далеком Истоку, а повезују се са старим култом предака у [[Кипчаци|Половецкој култури]] и у [[Јамна култура|kултури гробних хумки]]. Ове камене статуе са ликом жене у старој Русији, или некада у Мађарској народ је називао идолима ({{Јез-рус|болван}}, {{Јез-мађ|bálvány}}), а израз "баба" ({{Јез-рус|Каменная баба}}) произашао је из турског "балбал", у значењу "предак" или "праотац". Понекад стеле представљају покојника, на пример угледног ратника и често су веома стилизоване, ређе представљају неку животињу, митолошку фигуру или су исписане карактеристичним клинастим писмом.